Djorjde Balasevic

Nisam bio ja za nju


Volela je klasiku i jazz
citala je, pretezno, Perl Cbak
njen je praded bio ruski knez
dosao je sa Urala cak

Nisam bio ja za nju
nisam bio ja za nju
ne, nikad nisam bio ja za nju
nisam bio ja za nju

Prosla je, uglavnom, citav svet
London, Pariz, Amsterdam i Rim
vozila je plavi – Renault 5
ma, vozila je pristojno, sasvim

Al’ ipak, nisam bio ja za nju
nisam bio ja za nju
nisam bio ja za nju
nisam bio ja za nju

Zivela je kao sat
strogi plan za svaki dan
zelela je znati sve:
sta se zbiva, ko se muva

Ja sam sasvim drugi tip
o, tako divno slobodan
bas ma briga za njen krem
eto, to je to

Bas i ne bi bio neki brak
kad je njezin idol – cika Freud
a njen suprug povrsan i lak
fudbal, coca-cola i Pink Floyd

O, mama, nisam bio ja za nju
nisam bio ja za nju
ne, stvarno, nisam bio ja za nju
nisam bio ja za nju

Sretnemo se ponekad
pita me sta radim sad
isprica mi ukratko
sta se zbiva, ko se muva

Kazem joj da tugujem
kartam se i lumpujem
s oblacima drugujem
ona kaze: sam si tome kriv

Al’ ipak, nisam bio ja za nju
nisam bio ja za nju
ne, stvarno, nisam bio ja za nju
nisam bio ja za nju

Stari orkestar

Taj orkestar stari nema pojma u stvari
i vecito peva svoje tra-la-la-la
i sto da se menja kad su uslovi cisti
prvi su i jedini su na top-listi

Taj orkestar stari dugo pali i zari
uz evergreen temu zvanu tra-la-la-la
i sto da se vezba, da se prosiri lager
za publiku je dosta jedan jedini slager

Refren
I samo ja, pa ja, o, draga gospoja
o, tako pametan i tako postojan
i ja cu da vam sviram a vi plesite
u krug i pogled dole i ne gresite

Taj orkestar stari dobro poznaje stvari
cim traje toliko uz tra-la-la-la
da stignes do neba treba znanja i truda
a niko od nas za to nema, snage

Taj orkestar stari audicije kvari
jer pevaju neki svoje ‘ra-la-la-la
al’ brzo se svaki anti-talenat smiri
jer slucajno su stari momci vrhovni ziri

Ovi sto gude se najvise trude
al’ vec u refrenu
sve drukcije bude
dominiraju trube

Koriste bubnjeve bolje od grupa
i svima pokazuju
kako se lupa
nikad ritam ne gube

Refren

Taj orkestar stari ima izvesne cari
al’ vec se pevusi novo ‘tra-la-la-la’
i sto vise slusam, sve sam vise tog dojma
da nikad nisu imali pojma, pojma

Stalni link Komentari
Devedesete II

Djordje Balasevic | 19.02.2006. u 16:46

Refren
Ma jebite se devedesete
vas mogu jedino, psovati
za vama niko nece zaliti
niti vam stihove, kovati

Jednu ste mladost sludele
budite sretne ako vam i strofu udele
pred crkvom pravih vrednosti

Ma jebite se devedesete
i vasa prica je, gotova
i da Bog da se nikad ne sete
svih tvojih protura i skotova
kad zakon metlom zama’ne
ili ih pusti da se medjusobno tamane
sto ima svojih prednosti

Refren

Ma jebite se devedesete
i vasa prica je, gotova
i da Bog da se nikad ne sete
svih tvojih protura i skotova
kad zakon metlom zama’ne
ili ih pusti da se medjusobno tamane
sto ima svojih prednosti

Ma jebite se devedesete
vas mogu jedino, sovati
za vama niko nece zaliti
niti vam stihove, kovati

Devedesete I

Mi smo bar imali stare gitare
poneki bedz na reverima
glupo bi zvucalo, je, je
uz ove dileje s’ revolverima

Al’ zastavu sezdesetih
vezle su gramofonske igle
i put od zute cigle
prostro se pred nas, da, da

Mi smo bar imali razne Ce Gevare
o, o, i vece prevare
to mladost spiri u dahu
kao secer u prahu sa bundevare

Protesti sedamdesetih
vise su bili odraz mode
jer bokal pun slobode
tocen je za nas

Ej, mi smo bar imali putovanja
perone, suze, cmakanja
crveni pasos bez mane
sto prolazi grane bez puno njakanja

Dnevnici osamdesetih
svrljani su na jarke razglednice
svet je lice sminkao
zbog nas

Mi smo bar imali one snove
koji se tesko ostvare
a snovi najcesce vrede
tek kad s’ tobom osede

Kad s’ tobom ostare
nije bas sve na kantaru
citavo cudo kupi lova
ali snova nema piratiranih

Onda su dosle devedesete
tuzne i nesretne, opake
Gospod je barut primirisao
pa ladno zbrisao za oblake

E, kad vec puknu ustave
nema nam spasa
dok se reke ne zaustave
no, i taj dan ce svanuti

Onda su dosle devedesete
tuzne i nesretne, fobicne
u udzbenike i u citanke
usle su bitange obicne

Kasno je da se panici
dali smo sansu
da se ludilo ozvanici
a sad smo prosto zgranuti

Mi smo bar imali neke veze
s’ planetom i sa ljudima
znalo se ko togu nosi
a ko cvetic u kosi, o, blago ludima

Danas se laz odvazila
a zadnja bagra kroji moral
pa je OK koral
dignut oko nas

Ma, jebite se, devedesete
vas mogu jedino psovati
za vama niko nece zaliti
niti vam stihove kovati

Jednu ste mladost sludele
budite sretne
ako vam i strofu udele
pred crkvom pravih vrednosti

Ma, jebite se, devedesete
i vasa prica je gotova
i dabogda se nikad ne sete
svih ovih protuva i skotova

Kad zakon metlom zamane
ili ih pusti da se
medjusobno tamane
sto ima svojih prednosti, jos kakve

Devedesete II


Refren
Ma jebite se devedesete
vas mogu jedino, psovati
za vama niko nece zaliti
niti vam stihove, kovati

Jednu ste mladost sludele
budite sretne ako vam i strofu udele
pred crkvom pravih vrednosti

Ma jebite se devedesete
i vasa prica je, gotova
i da Bog da se nikad ne sete
svih tvojih protura i skotova
kad zakon metlom zama’ne
ili ih pusti da se medjusobno tamane
sto ima svojih prednosti

Refren

Ma jebite se devedesete
i vasa prica je, gotova
i da Bog da se nikad ne sete
svih tvojih protura i skotova
kad zakon metlom zama’ne
ili ih pusti da se medjusobno tamane
sto ima svojih prednosti

Ma jebite se devedesete
vas mogu jedino, sovati
za vama niko nece zaliti
niti vam stihove, kovati

Ziveti slobodno

Davno ti je vrag zaseo na prag
zemljo Srbijo
niko ziv se ne seca tolikih nesreca
za jednog vezira

Oko tebe komsije podizu bedeme
jeda i prezira
e tog jos nije bilo, ludama je milo
a ostale je stid

Crne hronike i harmonike
sitan Rock n’ Roll
bajke da na kraju ponajbolji ostaju
vise ne prolaze, ne, ne

S tamne strane globusa bolje se vidi
da najbolji odlaze
plocnici Toronta, oci boje fronta
lozinka svih nas

Na sta se prica svodi, ej
parole o slobodi
setaci, preletaci, slaba potpora
nije to glava-pismo

Ili jesmo ili nismo
ovo srce bubnja
vecni tam-tam otpora

Refren
Ziveti slobodno, svetom se oriti
okicen perom sokola
za urok protiv okova
ziveti slobodno, pesmom pokoriti
tvoj steg na svakom gradu je
gde ti se neko raduje

Probati jug k’o zrno grozdja
sa dlana bogorodice
liznuti so sa onog gvozdja
za koje vezu brodice

Slusati vetre kako gude
u bele stepske jasene
zajetiti vode koje bude
gene u tebi spasene

Al’ cim se pomene fantom promene
sevnu slemovi
o zali Boze matore, oni se zatvore
cim gazde podviknu

Upiru se deca da rodjene oceve
od lazi odviknu
sta na kraju bidne, pa znas
putnici za Sidnej, hajmo, izlaz taj i taj

Dokle, bre, da nas voza
zli carobnjak iz Oza
dokle taj glupi dzoker
cuti, dobro je, ma nije

I citav plen da skupe
pa ne mogu da vas kupe
da vam mladost kao
sitan kusur odbroje

Refren

Svako je jutro novo usce
poteci kao recica
neka se trnje plete gusce
nebo je tvoja precica

I zdrobi lazne dijamante
k’o ljusku supljeg oraha
nek’ bulevari sveta pamte
muziku tvojih koraka

Stari Laloski vals


Uz blagoslov magle i nebeske pravde
vreme je, vele, da idem odavde
e, ne volem s takvima
ni da se svadjam
nisam ja dosao, di da se vracam
tu je sjahao moj askurdjel
to je nasa ledina,
nasa Vojvodina jedna i jedina

Nebo i zemlja su spojeni Savom
i jedini kamen je onaj nad glavom
tu mi je cardak obliven u zlatu
i komotno vreme na crkvenom satu
i tu je moja dragana
bas za Bozic nebu je klas
a usput ko da tancuje
stari Laloski vals

Rasti ’senice nek nam je
roda opleti brazdama
nisam ja bitanga pa da te
prodam ovakvim gazdama
mozda odem jedared kad naidje red
al’ idem zadnji od nas
dok na miru odslusam stari Laloski vals

Naloz’te vragovi furune pakla
ma nek se zazari
al’ moja se zvezda
jos nije ni makla,
Bog nad njom strazari
ja vam sledim jedared, kad naidje red
al’ i tad mi ostav’te cas
da sa njome odigram stari Laloski vals

Ljubio sam snasu na salasu

E, bas sam onomad razmislj’o
od cega pravidu tambure
pa sam pit’o i, i Mitu, i Proku
i onog Mileta Devica, birtasa

Zna li kogod, pa niko
nije znao da mi kaze
a onda mislim, na posletku
nije to bas tako zdravo ni vazno

Jer, evo, i ova moja tambura
i stara i Bog zna kakva
i zvoni i zveci, a opet svira

Pa cu probati sada
na njoj da vam odsviram
pa mog’o bih kaz’ti da ispripovedam
sta mi se jedared desilo
kad sam isao u Idjos na vasar
a jos sam deran bio

Krenem ti ja jedared u Idjos
bio tamo neki vasar
sad, je l’ vasar, je l’ sajam
bas ne mogu tacno da se setim

Al’ sta bilo da bilo
baba mi je dao nesto novaca
sta sam ja onda mogao imati
jedno osamnaest, devetnaest godina

Uveliko sam se momcio vec po
sokacima
pa mi je baba rekao
na, sine, para, idi u Idjos
i kupi kakvog lepog konja

Ne marim kakvog
sad, je l’ zdrepca, je l’ pastuva
je l’ ajgira, samo kobile nemoj
e bas tako mi je rekao

Baba nikad nije mnogo
bas voleo kobile
sad sam ga i ja razum’o
otkad sam odrastao

I tako sam krenuo, pa sam
hteo nekom precicom, preko polja
nisam se setio onog sto kazu
preko prece, naokolo blize

Ono bilo letno doba
sto bi kaz’li Englezi
summer time, when the living is easy
tu negde preobrazenje, moz’ biti tako
devetnaesti, dvadeseti avgust mesec

Sunce odskocilo, podne,
a od tog druma ni traga ni glasa
kanda da sam zalutao
bogami, kanda da sam zalutao

A gladan i zedan i umoran
jos mi je mati kazla
ponesi stagod za jauzu
Ta, reko, mani, mati, naopako, sta cu nosit’
tu za dva sata, casom cu ja
al’, vraga, bas mi je falilo

I vidim, neki salas se beli
u senci oraja
sad, jesu l’ bili
kokosovi oraji ili kakvi drugi
to ne mogu da se setim
al’, reko, ‘ajd da svratim,
sad sto, sta me kosta

Valjda ce mi dati parce ‘leba i masti
i malo aleve paprike odgore
pa ondak casu vode
a nad’o sam se i kakav tanak spricer
sto Madjari kazu Hozsu lepes
a to na madjarskom znaci dugacak korak

I kad sam dosao na taj salas
prvo sto sam video
na astalu cipovka ‘leba bela
vidilo se da je frisak, onako, res malko

A po avliji svuda trcidu pilici
brojleri oni sto se zovu
Lepo i dan danas vidim
kako onako po avliji
se muvaju levo, desno

Odskrinita vrata od pusnice
a tu e divota jedna
odma’ ogladnim kad se toga setim
sunke, slanine, a znas koje slanine

One ‘nako sto ima
red slanine pa red sunke,
pa red slanine pa red sunke
pa tako jedno pet, sest puta, ti redovi

Pa ondak, ondak dzigernjace
pa svargle, pa krvavice
a dole jedno plekano bure
puno cvaraka i drozdine

Sto bi kaz’li Japanci
ikebana, prava ikebana
nista mene to nije,
sto bi kazl’o, onako, taklo
iako sam bio gladan ko vrag

E, vec neka plava snasa
sto se muvala levo
desno po avliji i ‘ranila
vec pomenute, one pilice

Da sam tada im’o kucu i njivu
pet, sest svinja i bar jednu kravu
i avliju, u njoj jabuku il’ sljivu
uz’o bih tu snasu plavu

Pitam, je l’, di su ti baba i mati
ona rece mi ovako
baba do utorka nece da se vrati
a s materom cemo lako
pa, da te ne slazem
za jedno frtalj sata, u vr’ glave

Refren
Ljubio sam snasu na salasu strasno
bese mirisna ko majska ruza
rekla mi je konacno, al’ suvise kasno
kako ima brkatog muza

Tek tad videh iza plasta sena
s nekim vilama muza njena
on mi rece, je l’ ti, vandrokasu
puscaj o’ma moju snasu
a pre toga, sad,
je l’ sekundu, je l’ dve, ne znam

Refren

Od tog doba u vasioni su se
odigrale mloge neverovatne pojave
eto, bas onomad sam citao,
ta Kohoteklova kometla
i sve te zvezde sa repom

Pa ondak onaj Bermudski troug’o
‘di na cudan nacin
nestajadu silni avioni i brodovi
tol’ko brodova nestalo tamo
da se ja vec malko brinem
i za Slavonski Brod
da mu se sta ne desi

Pa ondak Rusi u kosmosu
pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu
pa Kinezi u kosmosu
pa Bogicevic u Ko
pa svi u kosmosu, cudo jedno

A to sam sve kaz’o
samo da bi malko ilustrovao
ovako, ta mistika i to
sta se sve desava

Jer ja sta god sam zamislj’o
sta god sam sanjao
to sve mi se ostvarilo
sve mi se bas ostvarilo

Eto, onomad mi bas umro tetak
iz Gospodjinaca, i ostavio mi dvanaest
jutara zemlje, ritske, znas kakve
kazu, navodnjavaj, ne znam
djubri, prskaj, ovo, ono, ‘ibridi
ma kakvi, znaz kakva je ovo zemlja

Tu kad bi dugmad posej’o
opet bi nesto niklo
ja ti kazem, tu bi mog’o sejati
i kikiriki, i articokle

Ondak ono, ono drvo
sto crnci pravidu lebac od njega
I, cudo jedno, pa sve bi
tu izraslo, takva zemlja

A u selu dve kuce
jedna bas na glavnom sokaku.
da ti ne kazem ni kako se zove sokak
ni koji je broj od kuce
al’ kad dodjes odma’ ces videti

Odma’, odma’ se to vidi
Ej, sest pendzera sas ulice
od toga cetiri kibicfensteri
pa onako, kad metnem muskatle

A zimi kad nema
nikakvog drugog cveca
ondak one zimske ruze sitne
one zute, sto lepo onako mirisu

Pa divota da ljudi prolaze
pa sve gledaju pa govore
ju sto je lepo
ju sto je divno, i jos svasta govore

Kako i ne bi, druga kuca mi tu
celo crkve, isto na lakat
isto je lepa i puna ko oko
samo sto je sa slamenim krovom
al’ ne mari, tu mi sad baba zivi i mati

A salas, e, pitas kol’ki mi je
ne bih ti mog’o kaz’ti kol’ki je
i ja sam voleo da znam
pa sam onomad zvao geometra
cak iz Segedina da izmeri
al’ nije mogao siroma’
na polak se onesvestio

Eto, ne moze to odjedared
Al’ evo, da uzmes konja ujutru
al’ dobrog konja
pa uzjases pa jases
i jases i jases do uvece

Znas, i uvece i tebi i konju dosta
i mislite, gdi smo i krenuli da jasemo
a jos ste na mom salasu
eto, tol’ki je

U stali sest konja
cetir’ ova sto ih prezem
sad, je l’ u taljige, je l’ kad orem
ili tako stagodj

A dva bela, ona paradosa
samo kad je, kad su neki svecari
je l’ u zimu, tu tako oko Svetog Jovana
kad ih upregnem u saonice
pa s praporcima, pa divota jedna

Krava imam petnaest komada
i to simentalke, one ‘olandske
znas kakve su
ko iz opateke da su izasle

Da stanes pa da gledas, da kazes
e, ove sigurno nosidu
tetrapak mleko, takve su
a nije, nose obicno mleko
ko i nase krave

Samo sto su takve ciste
ko sa cokolade, sa onih slika
mlecne cokolade i tako
divota jedna

Svinja imam dvajes’pet komada jorksir
i dvajespet komada
sad, je l’, berksir il’ bert lankaster
ne znam, uvek tu brkam
od ta dva imena

Pa imam nesto i mangurica
imam i prasica
zivine, tol’ko zivine nisi vid’o
da na’ranim polak Afrike

Znas sta je curaka
i moraka i pataka i gusaka
jesam jos stagod zaboravio
svejedno, imam svega

Pa to sam probao
sas digitronom da izbrojim
kol’ko imam pa mi iskocio osigurac
ne mos’, al’ vidi ovako, na primer

Nekad se probudim
pogledam kroz pendzer, pa reko’
ju, sneg pao, znas, beli se salas
pa ondak mislim, pa ne moze biti sneg
naopako, letno doba, kakvi sneg

A ono jaja po salasu
i ne mozes skupiti
unajmim mobu da skuplja jaja
pa ne moze
dok skupim opet polak muckovi

Imam nesto i novaca, nije da nemam
ne bi voleo o tom da pricam
kol’ko imam i gdi ih drzim
samo, znas, da ti kazem o’ma’
slabo meni vajda od svega toga
sto sam ti nabrojao

Znas, kad tako nekad uleto
kad opali kakva omorina
a ja se prevrcem levo, desno
po onoj dunji, pa ne mogu da zaspim

Znas, pa onda izadjem na kong
pa sednem na basamke
pa gledam u zvezde i mislim
otac mu i te zvezde
kol’ko toga ima, ne mozes to
ni izbrojati, cudo jedno, da
e, vis, ondak se s mnogo tuge setim

Refren 2x

Budimpestanski sneg

Da l’ se bar ponekad seti
plasim se da ne
prosto ko u nekoj opereti
zbilo se to sve
violinist, tuzni pajac
lepa zena i tokajac
a kulise zavejani grad

Vodila me kud je htela
bio sam njen gost
Veresmarti, Citadela i Lancani most
zavejani Trg Heroja
gde pozeleh da je moja
i da uvek bude kao tad

Izdaleka zvonio je neki cimbal star
molila me da joj pisem jednom bar
svitalo je jutro snezno, budilo se sve
ljubila me nezno ko nijedna pre

Pogledom sam posle dugo pratio njen trag
zavejanom ulicom Sent Haromsag
plasila me slutnja neka
znao sam od pre
sve izgleda izdaleka drukcije

Cesto srce jace bije kad se setim nje
sve Listove rapsodije bude stare sne
zeleo bih znati gde je
da l’ se seti sneg kad veje
il’ je neko drugi ljubi tad

Jos jedna gorka pesma


Gorko zivim, gorko disem
gorak mi je cas do casa
a neke slatke pesme pisem
znam, za bolje nemam glasa

Ja samo sebe za sve krivim
jer, ja sam birao taj put
e, al’ da pevam to sto zivim
o, ja bih pev’o cisti blues

Znam da mozda bicu smesan
za strucnjake silne nase
sta se ovaj u blues mesa
ma, nek’ se drzi svoje snase

Ipak, samo sebe krivim
jer, ja sam birao taj put
e, al’ da pevam to sto zivim
o, ja bi pev’o cisti blues

Zbivace se cudne stvari
bunice se javno mnenje
javice se nadrikriticari
ma, samo drvlje i kamenje

Ja, ipak, samo sebe krivim
jer, sam sam birao taj put
e, al’ da pevam to sto zivim
o, ja bi pev’o cisti blues

Predlog


Pile moje, kako stvari stoje
vreme radi za nas
bas se mislim, sto bi zalud kisli
kad bi mogli ostati kod vas
kisa pada, gde bi isli sada
crni oblaci iznad grada
sta je tu je, sakrijmo se od oluje

Srce lupa kao vojni bubanj
to je opasan znak
imam krizu i uvek kad ste blizu
pada mi na oci mrkli mrak
sad bi mozda ploca dobro dosla
neka muzika davno prosla
Chubby Checker ili neki slican smeker

Refren
Otkad vas znam
stare slike mi imaju novi ram
otkad vas znam
neke obicne stvari mi cudno zvuce

Bio sam sam
kao niko na svetu, ko niko znam
bio sam sam
ali sve je to bilo odavno, juce jos

Dame biraju

Ove noci mi smo mogli poci
u restoran il’ bar
ma, gde bili mi bi nesto pili
to je problem, bas u tom je stvar
sto da krijem, gadan sam kad pijemja se posvadjam, pa se bijem
zato bolje ostanimo tu nas dvoje

Refren

Cekajuci Montenegro Express

Nebo opet nesto smera
(miting zvezda iznad Milocera)
dok cekamo Montenegro Express
onaj provaljeni frajer
pokvarenjak i voajer
napadno proviruje kroz cempres

Refren
Cuti, jedina,
zavuci se pod moje rame
sludece me bregovi i voda
cuti, sve se zna
i sve su price ispricane,
ne znam sta bi moglo da se doda

Zrnce soli na tvom licu
detalj za tu razglednicu
priznaces mi jednom s kog si sveta
stranci tegle karavane
dalek im je put do grane
skrckali su sledovanje leta

Refren

Daleke vatre na obali
po pesku vitlaju boje
razne smo krajeve probali
al’ ovde stvarno dobro je
umorna si, mila, nek si
to je nesto sto ti stoji seksi
dremni malo, ko kaze da ne smes

Dva oblacka ko dve grudve
blesave se iznad Budve
dok cekamo Montenegro Express

Refren

Cuti, cuti, cuti, cuti, moja mila

Jos jedna pesma o maloj garavoj


Citav zivot jurile me plave
sve neke iste kao kopije
e moje plave dosle ste mi glave
dosadne krvopije

Citav zivot jurile me buce
i stizale me uvek vestije
rumene buce, im’o sam vas tuce
sad bih nesto resije

Refren
Hocu jednu malu garavu
crnu kao braca Arapi
da joj krene sav na carapi
kad je poljubim

Hocu jednu malu garavu
da je gricnem kao jabuku
da mirise na mom jastuku
kad se probudim

Citav zivot jurile me blonde
al’ od sad cu bolje paziti
e moje blonde sve ste anakonde
drazesni paraziti

Citav zivot jurile me svetl
i skratile mi isti primetno
ne, necu svetle, svetle jasu metle
hocu jednu s pigmentom

Refren

Citav zivot jurile me takve
sve neke iste ko iz fabrike
e moje takve da me niste takle
krvolocne Barbike

Refren

Hocu jednu malu, malu, malu garavu
crnu kao mrak na tavanu
da me greje kada zaveje
da se ne budim

Da ti je BMW

Ciganka mi gledala u dlan
al ne vide tebe Slavice
nista mi na dlanu ne vide,
eh sto ne skidoh rukavice.

Dusu si mi moju ranila
mog si oka bila zjenica
a cim je onaj dotjero BMW
polegla si kao psenica

O da ti je bmw-e i ostalo sve
za mnom ti si kasala
ali cim si stasala
za drugog si glasala
Da ti je bmw-e moja Slavice
sa mnom si se druzila
da bi ljubav srusila
drugog si zaokruzila

Ma da ti je bmw-e

Uticaj rodjaka na moj zivotni put

Eh da sam ucio,
ja bih danas mozda bio specijalista
za kardiovaskularne bolesti
ili asistent na biologiji,
a ja sam postao tamburas,
zbog nekih rodjaka

Kad sam prvi put pao u skoli,
otac je rekao
dobro, pa desi se to,
razmisli sad sine moj
jer zivot se ne igra s tobom,
uporedi druge sa sobom
svi tvoji vrsnjaci su odlicni djaci,
a jedino ti si na dnu

Moj brat Sava je ucio prava
pa su hteli da ucim i ja
od tih stvari me bolela glava,
mnogo jave, a premalo sna

Refren
Nisam mislio da su diplome
ona presudna zivotna stvar,
vec sam ziveo zivot po svome,
kao prosjak i kao car

Tako to biva, kad se previse sniva,
a stvarnost se malo zna
tako to biva, kad se previse pliva
mutnim vodama sna

Kad sam drugi put pao u skoli,
otac je rekao
sad je vec ozbiljna stvar
sine moj, razmisli bar
jer zivot se ne igra s tobom,
uporedi druge sa sobom
svi tvoji vrsnjaci, su odlicni djaci,
a jedino ti si na dnu

Moj stric Jova je slagao slova,
pa su hteli da slazem i ja
ja sam svitanja cekao nova,
negde izmedju neba i sna

Refren

Kad sam treci put pao u skoli,
otac je cutao
nije mi rek’o ni rec
al’ ja sam sve znao vec
da zivot se ne igra sa mnom,
da idem ka ponoru tamnom
svi moji vrsnjaci su svrseni djaci,
ja ne marim mnogo za to

Moj stric Zivan je bio bonvivan
pa sam hteo da budem i ja
u tu svrhu sam smislio divan,
mada, na izgled, nemoguc plan

Refren

Virovitica

Ja nikad dosad
nisam bio u Americi
i ne nameravam

Mene da zvizne neki tip
za dolar, dva, pa cak i tri
nemam tih nerava

A bas bih voleo
da vidim Kaliforniju
i jos par tacaka

Al’ imam strasnu fobiju
od onih narkosa
i tamno crnih macaka

So sorry USA, mozda si ti OK
mozda me price varaju
al’ ja bih ipak ostao tu

I nikad nisam bio
u Sovjetskom Savezu
i ne nameravam

Bio bih u tom Savezu
kao u nekom kavezu
nemam tih nerava

Al’ bas bih voleo
da stignem
sve do Rostova
ili do Gruzije

Plasim se tolkog prostora
mozda se negde zagube
moje iluzije

Izvini SSSR
mozda si sasvim fer
mozda me price varaju
al’ ja bih ipak ostao tu

Amerika je divna
predivna cak
cim u njoj zivi Paja Patak
zvani Donald Duck

Al’ nije svako kao Donald
mene plasi onaj Ronald
taj je nezgodan

Imamo neke veze
Rusi i ja – Horoso
onaj me Dostojevski
jednostavno obara

Al’ nisu svi k’o Dostojevski
mene plasi Sibirevski
taj je prohladan

Ali sam cesto pevao u Virovitici
i dobro prosao
mada su strme litice svud
oko Virovitice
opet bi dosao

U Virovitici
ne postoje pritisci
i zive mirno svi
kao hipici u Virovitici

Amerika je divna
predivna cak

Kosarkasi

Da mi je jedan mali vasionski brod
bar dva, tri dana da se posluzim s njim
da malo procunjam kroz nebeski svod
da nadjem protivnike za Plavi Tim

Na ovom svetu oni vode glavnu rec
i ne znam s kim bi mogli igrati jos
predlazem da bi bio ravnopravan mec
treba da pucaju na blindirani kos

Refren
Cute Brazilci, Italijani
Amerikanci negde po strani
cute i uce ko pravi djaci
lekciju drze svetski prvaci

Zar Muhamedov rece Edesku
ti momci stvarno nemaju gresku
a sve to slusa trener Kongraskin
ja ih se deset godina plasim

Bar cetvrt metra da sam porastao jos
izmedju koseva i ja bih bio car
ovako pogled jedva ubacim u kos
a loptu, to je sasvim iluzorna stvar

Refren

Baby blue


Kad ljubim glavu gubim,
kad ljubim stvarno ljubim,
i zato kad te spazim
ja besomucno trubim.
I fuckam kao klipan,
crvenim k’o tulipan
jer ti si jedno cudo
Baby Blue.

Prosao sam sve to,
sito and reseto,
moj dosije
to je rat i mir.
Al’ sad nemam takta,
sve ostavljam ad acta,
prolece je krivo svemu,
to imam tremu.

I sanjarim o tebi,
sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi,
jer volim te, my baby!

Pratim te k’o UDBA,
jer ti si moja sudba,
ma ti si jedno cudo
Baby Blue!

Dajem sve za zeton,
okrenem telefon,
u, pa se smrznem
kad ti cujem glas.
O, slusalicu spustim,
zbogom snovi pusti,
smislicu do sutra nesto,
tesim se vesto.

I sanjarim o tebi…

O, kako da ti pridjem?
Popnem se pa sidjem,
iza tvojih vrata svira jazz!
Ne znam sta bi vise,
zazvonim pa zbrisem.
Sirok mi je dijapazon,
smislicu bolji fazon.

Sanjarim o tebi…

Ne lomite mi bagrenje


Verujem cenjeni sude
da dobro poznajes ljude
vi barem imate posla,
jer cud je cud, a sud je sud

Verujem cenjena glavo
da si i ucio pravo
da svakom sudis posteno,
jer cast je cast, a vlast je vlast

I sve po zakonu…
za to sam prvi,
ne bi bilo ove krvi
da je bilo sve po zakonu

Vlast je vlast, i ja to postujem.
Tu su paragrafi pa zagrabi,
nek isto je i djavolu i djakonu,
pa nek se zna…

Nek su mi gazili njivom,
mojom se sladili sljivom.
Uvek je lopova bilo
jer cuk je cuk, i vuk je vuk

Nikada zlotvora dosta,
susa mi unisti bostan
i led se prospe pred zetvu,
al’ led je led, a red je red

I prekardasilo.
Im’o sam bagremovu sumu,
tamo dole prema drumu,
pa sam cekao

Red je red, polako komsije
Ne moze samo da se udje
da se rusi tude,
lepo sam im rekao:

Ne lomite mi bagrenje.
Bez njih ce me vetrovi oduvati
pustite ih moraju mi cuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati

Ne lomite mi bagrenje.
Pod njima sam je ljubio
bosonogu i odbeglu od sna

Ljudi smo cenjeni sude,
pa neka bude sta bude.
Zao mi marama crnih,
al’ plac je plac, a mac je mac

Ne pitaj sta bi sad bilo,
kad bi se ponovo zbilo,
ne pitaj da li se kajem
jer jed je jed, a red je red

I sve po zakonu,
tu su paragrafi
pa zagrabi posteno
i za veru i za neveru

Red je red,
sve ja to postujem
Jer vise bilo bi ubica
nego ptica koje polecu
ka severu

Ne lomite mi bagrenje.
Bez njih ce me vetrovi oduvati
pustite ih moraju mi cuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati

Ne lomite mi bagrenje.
Pod njima sam je ljubio

O, zar moram da vam ponovim
okanite se njih, jer sve cu
da vas polomim

Uspavanka za decaka


Pricace ti jednom mozda
kako sam ja bio sto-sta
pile moje, pace moje malo
mudrovace badavani
kad me nema da se branim
da sam blizu, ne bi im se dalo

Pricace ti o plovidbi
ti sto nisu sidro digli
sta sam za njih neg’ ukleta sajka
tvrdice sa cudnim sjajem
da sam drhtao pred zmajem
gledali su oni iz prikrajka

Al’ ti slutis otkud bore
trunje se u oku diglo
olujno je tamo gore
gde nas nije puno stiglo
znam da sanjas more sveca
i korake po tom doku
ti si tamo bio u mom oku

Pricace ti, kojekakvi
zloba se k’o rubin cakli
kako odjek mog osmeha jeci
i klece se u pretpostavke
kljuckajuci kao cavke
moje lose prepricane reci

Brojao sam ljude s krsta
pravila i izuzetke
posvud promasena vrsta
samo retki nadju retke
znam da sanjas vaskrsenje
jednu siluetu plahu
ti si tamo bio u mom dahu

Pricace ti jednom svasta
boljima se tesko prasta
pile moje, pace moje malo
i silni misevi u boci
javice se k’o svedoci
pustolovnog traganja za Gralom

Ne znam vise, Boze prosti
dal’ da strepim
il’ da stremim
da to breme posebnosti
i na tebe nakalemim
ako nije kasno vec

Jer znam da sanjas rimovanja
krike i tisinu nemu
ti si bio svugde
u mom’ svemu
pile moje, pace moje malo
lavce moje

Mani me se, lepa Nasto


Proganja me stalno Nastasija Kinski
svaki dan mi dolazi u san
prica da me voli bas ono odistinski
vene zbog mene

Brine me pomalo ta lepa omladinka
ne mogu da odobrim njen stav
nosi moju sliku ko zaljubljena klinka
moju sliku u novcaniku

Sve je to lepo i sve mi to laska
al’ mojoj faci ne pristaje maska
ja na te stvari gledam starinski
mani me, drugarice Kinski

Nisi ti kriva, stvar ne primaj licno
to su principi il’ tu nesto slicno
ja sam za drugu djevojku rast’o
mani me se, lepa Nasto

Ne mogu da shvatim sta nalazi na meni
osim sto sam visok, lep i plav
cim joj nesto kazem, a ona porumeni
pa skokne da me cmokne

Njen pogled rusi i obara s nogu
al’ ja se branim koliko vec mogu
snazno me grli, sve grcko-rimski
htela bi da me ljubi filmski

Polako, snajka, obustavi napad
vrati se lepo na svoj truli zapad
u Pariz, Texas i medju ljude macke
ja nigde ne mrdam iz Backe

Menuet


U pet i petnaest
je zvonio sat
jednoga jutra na kraju leta.
U sest i deset
je kretao voz
s nekog perona na kraju sveta
Mene je cekao taj voz.

Kraj mojih nogu je spavao pas
Rekoh mu tiho Hej, bezi odatle
Otvorih vrata, izadjoh na trem
na kom su cvetale
bele muskatle
Pomislih To je mozda taj dom.

Nije me cula,
mirno je snila svoje lepeze
i svece i cipke.
Snila je dane mirne i nezne
k’o crno bele klavirske tipke.
A u zivotu, sama na svetu,
u menuetu trazila spas.

Sidjoh pred kucu na prasnjavi put
k’o neki lopov, polako i tiho.
Ja nisam bio
taj vitez za nju
mada mi govore
da sam Don Kihot
al’ to je sasvim
druga stvar.

Bila je zvezda, bila je pesma,
svaki dan druga, a vecito ista.
Snila je dobra stara vremena
i svog Sopena
i Baha i Lista.
Mozda ce sama u grubom svetu
u menuetu naci svoj mir.

Od tad je prosao
vek ili dva
Javi se retko, ponekom kartom.
I ko zna gde je
Ne zelim da zna
koliko ceznem za dalekim martom
kad sam je sreo prvi put.

Bila je zvezda, bila je pesma,
svaki dan druga, a vecito ista.
Snila je dobra stara vremena
i svog Sopena
i Baha i Lista.
A u zivotu, sama na svetu,
u menuetu trazila spas.

Jos uvek lutam,
gde je kraj puta
Pamte me mnoge provincijske pruge.
Kriju me mracne, jeftine krcme.
Noci su ponekad guste i duge.

Nestajem tada
u nekom svom svetu i menuetu….
I menuetu..

Ole Lole

Ole Lole, pisem ti pesmu devet dana
brusim filigranske detalje
nizem, al’ nista od djerdana
lepo nece dalje

Ole Lole, namecu neki ritam marsa
lude se klanjaju ko djeram
pevaju pesme s puno falsa
ja po svome teram

Lole, valja mi tamburu spaliti
ko one vikinske ladje
pustiti rekom pa zaliti
nek je djavo nadje

Refren
Lole, daj mi da jos jednu ispijem
opet sam sanjao susu
pa pusti ponovo Gypsy-je za moju dusu

Lole, imas li ikoga na svetu
ili bi sa mnom na put mogla
hajde da menjamo planetu
sutra dajem oglas

Ole Lole, pogledaj samo sta nam rade
na karti neba mi smo tacka
stavi pred krevet barikade
i mirna Backa

Lole, taman se ludilo rascisti
taman smo nadomak smisla
evo ih sledeci fasisti
dok si rek’o piksla

Refren

Ole Lole, cakli se mesec ko medaljon
al’ nesto goropadno motri
postroji zvezdani bataljon
falis na toj smotri

Ole Lole, bas tebe briga, slusas jastuk
stiskas tu svilu kao klesta
mislis na neki bezobrazluk
o, Boze, bas kojesta

Ole, danas sam pun neke Spanije
triput sam ziveo tamo
sumnjas u zivote ranije
ako, smej se samo

Refren

Lole, daj mi da jos jednu ispijem
opet sam sanjao susu
pa pusti ponovo Gypsy-je
za moju crnu dusu, Lole moj

D-moll


Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide, ali pokusavam
i uvek dodje D-moll
spusti se ko lopov po zicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to

Jedan D-moll me dobije
kako odes ti u sobi je
glupi D-moll uvek sazna kad je to
uhvati me cvrsto i ne popusta
lud je za tisinom, to ne propusta
vodi me u svoj plavicasti dom

Jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga
za D-moll

Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan
ali je lukav D-moll
pusti da se svetla svud priguse
saceka poslednje zvezde namiguse
vuce mi rukav, idemo

Plasi me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi D-moll, za kim tugujem svu noc
uzme me u svoju tamnu kociju
nebo primi boju tvojih ociju
znam taj put, to je precica za bol
jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za D-moll

Ostala je knjiga
sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od Herendi porcelana
jedan pulover u kom si bila
i ostala je ploca Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao zeljan
dok me bude, moja mila

Kristifore, crni sine (duet Verica Todorovic)

Dosadio spanskom kralju
stalno jedan isti svet
na Kolumba izbor pade
da nacini preokret

Nije stig’o da se snadje
vec mu utrapise ladje
i rekose nadji kontinent
nije znao da ce sasvim promasiti liniju
da ce naci Ameriku sve trazeci Indiju

Refren
Kristifore, crni sine
kud se vinu na pucine
kad ti to ne lezi ni za lek
ne ide se preko mora
bez kompasa i motora
nema veze sto je srednji vek

Jednog dana, kad pred njima
neka zemlja velika
svi mislise Indija kad ono Amerika
Kristof se za glavu hvata
stavlja omcu oko vrata
da potrazi stvarno drugi svet

Ljudi moji, totalno sam promasio liniju
nasao sam Ameriku, a trazio Indiju

Vi ste jedan obican mis

Vi, vi ste jedan obican mis
jedan mali preplasen stvar
i najbrzi ritam je
spora za vase srce

Znam, noc je tamna
k’o crni plis
tako rano opusti grad
cudne ptice tad dolecu tad
nije lako ostati sam

Sam na svetu, sam proti svih
kad je vazno ispasti laf
kad je vazno ne biti sraf
u toj masini

Znam, zvuci kao kafanski stih
ali moras zgaziti put
moras nos promoliti svud
ako zelis stici svoj cilj

Prica se po gradu da ste marka
samostalni idealni tip
ali to je ocigledna varka
sto se mene licno tice
to su samo prazne price

Jer vi, vi ste jedan obican cvet
mali zecic spreman na beg
a svud zima, vetar i sneg
i ludi lovci

Znam, ali kako menjati svet
nikom nije stalo do tog
svako drzi samo do svog
svako tera samo po svom

Prica se po gradu da ste glavni
samostalni idealni tip
kazu da ste sa mom vragu ravni
sto se mene licno tice
to su samo prazne price sve

Ja, ja sam jedan obican tip
tezak slucaj, potpuni mrak
mnoga mesta nose moj znak
i to je nesto

Znam, al’ ne smes biti
bronzani kip
punom parom to je moj plan
jer dok lupis dlanom o dlan
vec si samo polovna stvar

Spisak mojih snova je dugacak
al’ na prvom mestu sad ste vi
ja sam stari ofucani macak
ne vidim vam nista lose
nove price, stare ploce

Vi ste moje sve il’ nista
vec odavno lovim misa
poput vas
malog misa kao vi