Djorjde Balasevic

Lunjo

Lunjo, moj stari kofer
opet mirise na sive ceste
a tvoja soba na mandarine
i przen kesten
i toplo je tu,
tu ispod tvog krova
o, dobro je tu,
u zamku iz snova,
pa sretna ti Nova

Lunjo, sad cu ti reci
i vise nikom i vise nikad
svako je od nas ponekom slican
al' ti si unikat
procitas me, znam, od slova do slova
precutis to, znam, ko pametna sova
pa sretna mi Nova

Ref.
Ti uvek znas najbolji nacin,
s tobom lako stizem na tron
ti si ta nit, taj retki zacin
koji daje poseban ton
ti si mali carobnjak koji donosi spas
a svi ti pajaci na pokretnoj traci
nek zure bez nas

Lunjo, ako me traze
ti slazi da sam odavno mrtav
spusti roletne i navij sat
na sredu, cetvrtak
a napolju mraz i magla i zima
a napolju mrak, al' ovde sve stima,
od kad tebe imam

Divlji badem

Vrteli se tockovi mog bicikla
gde god je stao taj rulet bese premija
smakla se o stepenik njena stikla
nekad su pogledi bili cista hemija

Dobro je pocela nedelja
poslednje pripreme za maturu
virili smo u daljine puni nade
preko gimnazijskog bedema
ko pravi dekor za avanturu
prosuo je nezni purpur divlji badem

Poneli nas vetrovi ko maslacke
jedni su leteli lako, drugi padali
i curice su postale prve macke
a losi djaci odjednom svetom vladali

Sve mi je odlicno zvucalo
dobro sam stajao tih sezona
ljuljale me oci sirom promenade
a nju sam sretao slucajno
uvek je s pogresnim bila ona
ali znao sam da sanja onaj badem

Stane sve u strofu-dve u baladi
pustinja proslih minuta i ova zrna sad
i pred treci refren vec nismo mladi
usla je nedavno sama u kafe Petrograd

Suvise tajni u ocima
u zlatni okov je prstic pao
molio me dugi pogled da je kradem
dovraga, kafa je gorcila
al taj sam ukus od nekud znao
probao sam jednom davno divlji
badem

Culi ste za Zlatni Bokal
to je jedan sumnjiv lokal
al' je kuvar pravi as
sedeo sam sam za stolom
pio viski s koka kolom
kada zacuh neki glas

Znam vas, pardon, s televizije
vi ste ponos nase nizije
moja kci od devet godina
sve vase pesme zna, bas svaki stih

Na te reci izvanredne
ponudih da sa mnom sedne
cekao je samo to
rece, hm, ja sam iz orkestra
ta sto peva mi je sestra
tu smo vec mesec i po

Mi vas ne bi maltretirali
al' bi nesto sad odsvirali
to je jedan slager licno nas
zelimo cuti vas cenjeni sud

Pa rece

Ref.
Mirka, ljubavi jedina moja ti
ko te sada dirka i ko ti
pod prozore dolazi da ti svirka
Mirka, mozda bi i sretno ziveli
samo da si ti nasla pravi put
do mog tuznog srca

Rekoh da cu im pomoci
kol'ko je u mojoj moci
ali, ja sam pevac tek
rece, svi su producenti
promaseni dirigenti
niko od njih nema smek

Mi vec godinama sviramo
al' strasno slabo prosperiramo
poslusajte jos jedanput bar
ovo je prava stvar, veliki hit

Ref.

Pricali smo posle dugo
o muzici, sta bi drugo
popili smo oho-ho
ja od tada slabo radim
stvarno, nije da se vadim
al' je razlog tacno to

Ta mi se interpretacija
javlja k'o halucinacija
proganja me, muci, vraca se
uvek, k'o bumerang
taj smesni, divni refren

Ref. 2x

O mila moja

Ref.

Al' se nekad dobro jelo




Nema vise, dobri svete
one lepe se'set pete
kad smo bili na svecari
kod kumova nasih starih
klizio je voz ko sanke
al' smo stigli do Palanke
Severac je duv'o 'ladan
pa ko ne bi bio gladan

I cim smo stigli
viknu kum svoju zenu
Sido, postavljaj, Bog te vid'o
spremila nam kuma nasa
za uzinu paprikasa
pa kolace, krmenadle
i par sarmi svakom
mesto leba mesa bela
princes krofne vangla cela
suvih sljiva i koljiva
i rezance s makom
e, kad se samo setim
al' se nekad dobro jelo, bas

Do vecere vreme kratko
za kitnikes i za slatko
da odbijes, to ne vredi
da se kuma ne uvredi
nas kum Pera, dipl. agronom
rec o ovom, rec o onom
sve uz vino, porto-gizer
'di gutljaji sami klize

Taman smo bili gladni kada se zacu
Sido, veceru, Bog te vid'o
odjedared astal saren,
sos paradajz, krompir baren
suve snicle, ko promincle
kara-batak svakom
na podvarku curka, zna se
gdi je curka, tu je prase
onda torte, razne sorte
i rezanci s makom
ej, kad se samo setim
al' se nekad dobro jelo, bas

Vejao je sneg po soru
sedeli smo do pred zoru
baba rece, deder kaput
radni dan je, ajmo na put
al' kum Pera odma' skoci
sta to vide moje oci
Sido, ne daj nikom kaput
prvo frustuk, e, ondak na put

Ne drema vredna kuma
ne slusa prve petle
brza je od raketle
nosi vruce 'leba kriske
fafarone, cvarke friske
zacas sprema sunke, rena
i pihtije svakom
pitamo ih ljudi, dokle
cekaj, kazu, jos snenokle
i sufnudle i griz-strudle
i rezance s makom
hej, kad se samo setim,
al' se nekad dobro jelo, bas

I ondak, sat i frtalj
kol'ko je is'o sinobus
nismo nista jeli
i kad smo stigli na stanicu odma
kupimo burek, lep, frisak
mastan, sve nam
onako, mast curila niz bradu.
pa ondak opalimo preko toga
jednu tepsiju sampita i gajbu piva
mlakog, crnog

Noc kad sam preplivao Dunav




Na mostu smena straze,
znao sam da me traze,
zandara nema
koji ne zna moj lik.

Zar moja glava vredi sto forinti,
gospodo draga?
Pod slikom toliko pise,
vredi bar krajcaru vise.

Dobre smo krcme znali,
dobre smo konje krali,
dobra nas neka zvezda pratila svud.

Ostajte zbogom zeleni Karpati,
drumovi carski.
Dugo sam bio daleko,
dal' me pozeleo neko?

Dolazim, sto dukata donosim,
i kasmirsku maramu cudesnih boja.

Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju,
ljubavi moja.

Talasi ladje lome,
sta srce zna o tome?
Srce je ludi husar, pijan i mlad.

I te sam noci preplivao Dunav,
dubok i strasan.
Oprosti velika reko,
al' ja sam morao preko!

Dolazim, sto dukata donosim,
i kasmirsku maramu cudesnih boja.

Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju,
ljubavi moja.

Covek sa mesecom u ocima

Sumoran i nem
jablan gromom razvaljen
zagledan u casu preduboku
bio mi je stran i naizgled normalan
al' tad mu spazih
odraz meseca u oku

On me oslovi pa kako idu poslovi
ma idu, progundjah, u vrazijeg vraga
na to on planu naprsno
odmeri me sablasno
nemate vi pojma, braco draga

Ne znas ti sta znaci ubiti grad
ne znas ti bauke kaljavih rovova
ne znas ti sta znaci spavati sad
kad sklopim oci nista osim tih krovova

Kada sklopim oci nebom naidju mobe
zamirisu gostinjske sobe
nebom svadba odzvanja
kada sklopim oci nebom promicu lica
zatreperi roj tamburica
Dunav sedef odranja

Zverko ludila, sto si se probudila
crni ti je princ poljubac dao
al' necu se stideti
sto Boga necu videti
jer to i nije Bog kojeg sam znao

Ne znas ti, nema oslobodjenih
svaku tisinu mi granata prosara
spasen je taj prvi pogodjeni
a svi su drugi vecni taoci kosmara

Kada sklopim oci nebom naidju ladje
zvona, lavez, komsijske svadje
miris svezeg oranja
ali kada svane vetri s reke zacvile
zar to tuze vodene vile
dunav tamjan odranja

Slabo divanim madzarski

Slabo divanim madžarski, nešto malo, a i to s greškom.
Tecno govorim rukama i perfektno se služim smeškom.
Ali madžarski ne umem, daj, nauci me, 'leba ti!
Nisam mog'o da pomislim da ce mi tol'ko trebati.

Tvoje oci mastiljave, crne zrele višnje španske,
tvoje usne sladunjave kao rizling od berbe lanske,
suva trava sva šuškava, kao žipon na nevesti,
ali džabe pripovedam kada ne umem prevesti.

Ma, 'di æeš naæi boljeg momka za te pare?
Ne budi smešna draga ti,
možeš do veka tragati,
al' neæeš naæi nikog, tako mi gitare,
ko æe te više voleti
i ko æe lepše lagati.

Slabo poznajem Szent Tomazs, ali stignem do tvoje kuæe.
Tiho zazveèkam šibicom, sve se ponadam: možda èuæeš.
Ali pendžeri miruju, a te firange èipkane
samo vatru potpiruju tvojom ruèicom pipkane.

Ma 'di æeš naæi boljeg momka za te novce?
Da ste mi sretni on i ti,
ja æu se o'ma' skloniti,
al' me na svilen gajtan veži kao zvonce
i samo cimni kad poželiš
- ja æu ti zazvoniti.

Slabo divanim madžarski, nešto malo, a i to mani.
Uèio sam iz èitanke, al' sam ost'o na osmoj strani.
Babe su me zaèarale perom iz krila selice,
ali ti æeš me rešiti moja medena èelice.

A hold a felhok moge rejtozott,
ket csillag csak oz egen
mint a szemed,
mint a gyongyharmatka...
a...
... tja, ne znam kako se kaze ðurðevak.

Ma, 'di æeš naæi boljeg momka za te pare?
Ne budi smešna draga ti,
možeš do veka tragati,
al' neæeš naæi nikog, tako mi gitare,
ko æe te više voleti
i ko æe lepše lagati.

Ma, 'di æeš naæi boljeg momka za te novce?
Da ste mi sretni on i ti,
ja æu se o'ma' skloniti,
al' me na svilen gajtan veži kao zvonce
i samo cimni kad poželiš
- ja æu ti zazvoniti.

Ma, 'di æeš naæi boljeg momka za te pare?
Ne budi smešna draga ti,
možeš do veka tragati,
al' neæeš naæi nikog, tako mi gitare,
ko æe te više voleti
i ko æe lepše lagati.

Napomene:

* Mesec se iza oblaka sakrio,
samo dve zvezde sijaju na nebu,
kao tvoje oèi,
kao biserna rosa...
(prim. prep.)

* gyongyviragon (madj.) - ðurðevak
(prim. istog prep.)

Namcor (ne volem)

Ne volem..Nikog, lutko..
Takva mi je narav..
Kao odzakstar i garav..
Puno dima je kroz mene proslo..

Ne volem..
Ujne, strine, sogore, komsiluk..
Nataknem ih na civiluk..
Od njih nista dobro nije doslo..

Ne volem..
Semenkare..Cigane trubace..
Burek..Ulicne pisace..
Nek mi moju lepu varos vrate..

Ne volem..
Dzipadzije..Dizel Butikase..
Restoteke..Tamburase..
Svaku pesmu bar za strofu skrate..
Mater im..

Al tebe volem, to je fakat..
Ti si mi ljubav jedina..
Prodacu onu nasu kucerdu "na lakat"..
Pa nek je stoput dedina..
Da kupim cetir konja besna..
Da ih u oblak upregnem..
Pa s tobom di nas niko ne zna uteknem..

Ne volem..
Kad mi gace udu..
Di vec udu..Te sto brinu brigu tudu..
Kosticu u strudli od visanja..

Ne volem..
Zatucane..Gratis..Kravatase..
Hipohondre sto se plase
Da dobiju rak od razmisljanja..

Ne volem..
Krvolocne pse i gospodare..
Nadubrene trotoare..
Maskirne kad navale na pendzer..

Ne volem..
Lopuze sto voze tuda kola..
Znaju azbuku do pola..
Micu usnama dok sricu pejdzer..
(nji` se malko gadim, pravo da ti kazem...)

Al tebe volem, to je fakat..
Da kupim camac na dva vesla..
I onaj sesir rogozan..
Pa tebe di nas niko ne zna
odvozam..

E, ne volem
sizove i nervne bolesnike..
Pre ih pustali za vikend..
Sad ih puste pravo pred kamere..

E, ne volem..
Sve te lezibejke, da prostite...
Prorocice...Travestite...
Nek mi gospon-dame ne zamere...

Ne volem..
Teget girtlu na teget mantilu..
Sestu licku..Sedmu silu..
Opa-cupa preko Okucana..

Ne volem..
Izbore..Televizor..Plakate..
Dosta, ako boga znate..
Ludnica je kanda otkljucana sirom ostala..
(provert'e, molim vas?)

Al tebe volem, to je fakat..
Da kupim adicu od peska..
Na njoj sumarak nakrivljen..
Da tebe di nas niko ne zna
sakrijem..

Ne volem..
Uzdrzane..Trezvene..Pa dzoging..
Takve najpre trefi sloging..
Al ni krkanje mi nije blisko..

Ne volem..
Sto odasvud samo cujes daj mi!
Il se prosi il se zajmi..
Jebo te, ja nikad nisam isko?

Ne volem..
Strebercine... Vecne odlikase..
Crne rolke isektase..
Ne padam na Tibet..Ili Burmu..

Ne volem..
Skrtariju..Intelektuatce..Koji vazno vrte
palce..
Kupis ih za spricer i kavurmu..
(koju ja licno ne volem...)

Al tebe volem to je fakat..
Napuklo srce na dve pole..
Ljubav je teret pregolem..
Bas ni to sto tol'ko volem..
Ne volem...

Ne lomite mi bagrenje

Verujem cenjeni sude da dobro poznajes ljude
Vi barem imate posla,
Jer sud je sud, a cud je cud.

Verujem cenjena glavo da si i ucio pravo
Da svakom sudis posteno,
Jer cast je cast, a vlast je vlast.

I sve po zakonu...
Za to sam prvi, ne bi bilo ove krvi
Da je bilo sve po zakonu.

Vlast je vlast, i ja to postujem.
Tu su paragrafi pa zagrabi,
Nek isto je davolu i dakonu,
Pa nek se zna...

Nek su mi gazili njivom, mojom se sladili sljivom.
Uvek je lopova bilo
Jer cuk je cuk, a vuk je vuk.

Nikada zlotvora dosta, susa mi unisti bostan
I led se prospe pred zetvu,
Al' led je led, a red je red.

I prekardasilo.
Im'o sam bagremovu sumu, tamo dole prema drumu,
Pa sam cekao,

Red je red, polako komsije
Ne moze samo da se ude da se rusi tude,
Lepo sam im rekao:

Ne lomite mi bagrenje.
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi cuvati jednu tajnu zlatnu kao dukati.

Ne lomite mi bagrenje.
Pod njima sam je ljubio
Bosonogu i odbeglu od sna.

Ljudi smo cenjeni sude, pa neka bude sto bude.
Zao mi je marama crnih,
Al' plac je plac, a mac je mac.

Ne pitaj sta bi sada bilo, kad bi se ponovo zbilo,
Ne pitaj da li se kajem
Jer jed je jed, a red je red.

I sve po zakonu,
Tu su paragrafi pa zagrabi posteno
I za veru i za neveru

Red je red, sve ja to postujem
Jer vise bilo bi ubica
Nego ptica koje polecu ka severu.

Ne lomite mi bagrenje.
Bez njih ce me vetrovi oduvati
Pustite ih moraju mi cuvati jednu tajnu zlatnu kao dukati.

Ne lomite mi bagrenje.
Pod njima sam je ljubio.

O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve cu da vas polomim.

Anita


Da l' se bar ponekad seti
plasim se da ne
prosto k'o u opereti
sklopilo se sve
violinist, tuzni pajac
lepa zena i tokajac
a kulise zavejani grad

Vodila me kud je htela
dobar sam ja gost
Veresmarti, Citadela
i Lancani Most
zavejani Trg Heroja
gde pozeleh da je moja
i da uvek bude kao tad

Zvonio je cimbal
neku tuznu, staru stvar
molila me da joj pisem
jednom bar
zateklo je jutro snezno
same zvezde dve
ljubila me nezno k'o nijedna pre

Pogledom sam posle dugo
pratio njen trag
zavejanom ulicom
Sent Haromsag
plasila me slutnja neka
znao sam od pre
sve izgleda iz daleka drukcije

Srce malo jace bije
kad se setim nje
a Listove rapsodije
bude stare sne
eh, da mi je znati gde je
da l' se seti kada veje
il' u inat drugog ljubi tad

Andjela


Moja je draga vestica
o tom ni reci nikome
na zidu ispod ikone
sara srca i slova
ume sa retkim travkama
mundari tajno s cavkama
u san dozove dobre trolove
i uvek osvane nova
kada prode ribljom pijacom svi sapucu
evo je, bice nevolje
ali blenu kao pijani njenom podsuknjom omadijani

Moja je draga najbolja
andjeo dobrog naboja
prosek u nedra prolije
i eto ti carolije
druge mi za cas posade
bezbojnu ruzu dosade
drzimo palce vrag i ja
da potraje ta magija

Moja je draga vestica
uvraca trista prepreka
odavde do Beckereka
i oko carde kod Zablja
kad se na putu zadrzim
paprenu corbu zaprzim
munja se nebom razmaze
kao zlatna sablja
i samo baja,
i na pertle mi vezuje cvorove
sto sve govore
al' dok mirno spava posten svet
dugo se mirimo
to je tek vatromet

Ankica


Kroz tanusnu maglu
kao zejtin po staklu
dan se razliva tih
mislim sreda, cetvrtak
il' vec neki od njih

Najtise sto moze
ko sa predstave lose
iskradam se iz sna
iz ogledala viri jedan stariji ja

A nad Novim Sadom
vetar kinji oblake
pocinje jos jedan dan
bez nje

Drugari u frci
svi su tuzni k'o Grci
krupnih predloga par
kad ono, sto marona do prvog
im zavrsava stvar

Na starom Trgu Slobode
vecna revija mode
i srce strucka na tren
neki plesuci mantil, ne, nije njen

A nad Novim Sadom
vetar konje propinje
prolazi jos jedan
dan bez nje

Kod Lazice Puza je podnosljiva guzva
katkad poduprem sank
i tako, a stara garda iz kvarta
jos se lozi na fank

I proturaju price da sve curice lice
kad je casa pri dnu
pa dobro, mozda jedna na drugu
ali nikad na nju

A nad Novim Sadom
vetar kaci ordenje
prolazi jos jedan dan
bez nje

I lelujam u centru kao fenjer na vetru
jesen protresa skut
ne vredi, potrebno je bar dvoje
da se ukrsti put

Zamrzavam sliku na poznatom liku
dok se sunjam u san
da ne primete tamo
da sam odsutan

A nad Novim Sadom
primirje
prolazi jos jedan
dan bez nje

Baby blue


Kad ljubim glavu gubim,
kad ljubim stvarno ljubim,
i zato kad te spazim
ja besomucno trubim.
I fuckam kao klipan,
crvenim k'o tulipan
jer ti si jedno cudo
Baby Blue.

Prosao sam sve to,
sito and reseto,
moj dosije
to je rat i mir.
Al' sad nemam takta,
sve ostavljam ad acta,
prolece je krivo svemu,
to imam tremu.

I sanjarim o tebi,
sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi,
jer volim te, my baby!

Pratim te k'o UDBA,
jer ti si moja sudba,
ma ti si jedno cudo
Baby Blue!

Dajem sve za zeton,
okrenem telefon,
u, pa se smrznem
kad ti cujem glas.
O, slusalicu spustim,
zbogom snovi pusti,
smislicu do sutra nesto,
tesim se vesto.

I sanjarim o tebi...

O, kako da ti pridjem?
Popnem se pa sidjem,
iza tvojih vrata svira jazz!
Ne znam sta bi vise,
zazvonim pa zbrisem.
Sirok mi je dijapazon,
smislicu bolji fazon.

Sanjarim o tebi...

Boza zvani pub


Ovo je prica koju vrlo rado pricam
to je prica o Bozi zvanom Pub
jedni ga hvale, drugi zale
treci kazu 'e moj brale
taj je bio kvaran kao supalj zub

Odavde pa sve do Peste
i do Srema na jug
jos prica bajke o njemu
mutni kockarski krug
i kazu taj u zivotu nije igrao na dug

I svi se slazu kako danas
nema takvih kao sto je Boza Pub

Negde je imao imanje to se znalo vise manje
mada o tom nije pric'o ni za lek
treb'o je biti veterinar al' je ter'o neki inat
pa je ziveo od kocke ceo vek

O taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih
i uvek 'ladan ko spricer uvek opasno tih
i samo kad ga tera maler
on bi rekao stih

I svi jos pamte reci
kojim maler tera Boza zvani Pub

Dzaba vam novci, moji sinovci
dzaba vam bilo dobre volje
i pogledi cvrsti, lepljivi prsti
ja ipak varam malo bolje e pa da

A karta je kurva
izvin'te me sto psujem
jer ja samo pricam onako kako cujem
i ako su lagali mene i ja lazem vas

Tu pricu zna svako od vraga do popa
jer mnogi su mangupi ostali tropa
kockar se krije i cuci
u svakom od nas i ceka pravi cas

Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom
to je bio lihvar bogat kao knez
igrao je i upravnik poste zvani Ljupce od miloste
i neki svercer kog' je jurio sav srez

U to je partija bila, jos se prica o njoj
kibiceri u transu, 'ladan probio znoj
na stolu kamara para
da ne spominjem broj

I povuk'o je damu na osamnaest
mrtav 'ladan Boza Pub

Al' znate za ono
kad je sa izvesnim baronom
igr'o cetiri dana, to je bio rat
isle ga stalno karte jake
pa je odneo fijaker
crnog konja, tabakeru, stap i sat

Baron je pric'o posle da je spil bio star
da je previse pio, da ga poneo zar
pa svi sto gube se ljute
to je poznata stvar

I svako gubi bar po nekad
al' nikad Boza zvani Pub

Sa svalerske strane nije spad'o u tarzane
al' daleko od tog da je bio zec
imao je neke tu i tamo, al' svi dobro znamo
da kod zena igra neki peti kec

Ljubav je igra u kojoj cesto ne pali blef
srce se otvara teze nego najbolji sef
imao je on svoje dame
karo, pik, herc i tref

I bio im je veran sve do sudnjeg dana
Boza zvani Pub

Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj prici daje cudan tok
neki se dzambasi kleli
da su kod Sombora sreli
nekog tipa sto je bio isti on

Mozda ga odvela karta cak u Prag ili Bec
vec dugo o njemu niko nije cuo ni rec
da l' se jos drzi na svetu
il' je predao mec

Pa s andjelima na vrh neba
igra raub, preferans i ajnc

D-moll


Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide, ali pokusavam
i uvek dodje D-moll
spusti se ko lopov po zicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to

Jedan D-moll me dobije
kako odes ti u sobi je
glupi D-moll uvek sazna kad je to
uhvati me cvrsto i ne popusta
lud je za tisinom, to ne propusta
vodi me u svoj plavicasti dom

Jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga
za D-moll

Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan
ali je lukav D-moll
pusti da se svetla svud priguse
saceka poslednje zvezde namiguse
vuce mi rukav, idemo

Plasi me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi D-moll, za kim tugujem svu noc
uzme me u svoju tamnu kociju
nebo primi boju tvojih ociju
znam taj put, to je precica za bol
jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za D-moll

Ostala je knjiga
sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od Herendi porcelana
jedan pulover u kom si bila
i ostala je ploca Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao zeljan
dok me bude, moja mila

ILONA

Jednog leta, s kraja sveta, vozio sam putem sivim
Ja sam putnik od tog zivim
Samo je podigla taj prstic svoj
I ja sam stao, otvorio njoj
Ona je andjeo bila, sa greskom, bez krila, moj san

Moja Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan

Dobro guram kroz zivot buran i mada zivim dosta sretno
Ja nemam nikoga konkretno
Uz kog bi bio i sretan i lud
I tako miran i siguran svud
Ja nemam nikog da masta i prica mi svasta svu noc

Kao moja Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i kapetan kuka
Ilona, tvoja je slika moja ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan

Slabo pricam, bas nisam vican, al' sad reci idu same
O, zivot pise ljute drame
Jer znam detalje, sitnice o njoj
A ne znam adresu, telefonski broj
Il' nesto slicno po cemu bih saznao gde li je sad

Izvesna Ilona, jos se secam tvog imena
Sretna i sama, sva u bajkama
Gde li je sada Petar Pan i svi oni momci
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona
I cim se dignem ja joj namignem
I uvek tako pocne dan

Lutko lepa, dobar dan

Lepa protina kci

Jos sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa
lepa protina kci

Nije znala gde sam ja
da je gledam krisom
kroz trsku i sas,
a preko reke
noc je pala kao plast

Mesec tinja nad vrbakom
srebri nebo zvezda roj
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj

O, srce ludo, ludi sni
vec se moji drugovi momcili svi,
a ja sam hteo samo jedno,
lepu protinu kci

Cudnom pesmom zvoni drum
te su zime
svatovi dosli po nju,
iz daleka neki svet
za mene tudj
bas sam prosao sokakom,
padao je prvi sneg

I jos ponekad
zazvone praporci,
sto je odnose ko zna gde

Da se zenim imam kad,
ja sam eto ostao
momak do sad

Nikad vise nisam
sreo lepu protinu kci
jedan zivot miran, tih

Nekad bacim kartu
il' napisem stih,
stvari teku,
ja se drzim izvan njih

I ljubim dobre, ljubim lake,
neke prave, a neke ne
i sve su vile, sve su kraljice,
i sve su nevazne naspram nje

Nedostaje mi nasa ljubav

Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot kruni uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas
dvoje nije valjalo

Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim
da prosapucem da te nocas ruski volim
sto su reci, kremen sto se izlize
kad tad

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomracilo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije znacilo

Ponekad jos u moj filcani sesir
spustis osmeh ko carobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali
ja sam samo tvoj licni harlekin
ponekad jos suza razmaze tintu
i ko domina padne zid u lavirintu
tako prosto, ponekad jos
stignemo do nas

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije vredelo

Portret zivota mog


Mesec prosipa bokal fosfora
Vitraz mraza na oknu prozora
Jedne noci ko ova znace Bog
Doslikacu portret zivota svog

Silueta se davno nazire
Neko uzdahne, neko zazire
Isto vide, a razno tumace
Djavo prste u farbu umace

Prave si boje dodala
Na taj portret zivota mog
Talase plave, nijansu lave
Vrtloge zelenog...

I lila tamnu ceznjivu,
I boju breskve neznu
I sramezljivu
Svetlo sivu nepogresivu

Roze nadjoh medj' starim pismima
Modru vrpcu nad teskim mislima
Ukrah ridju iz pera drozdova
Laki purpur iz prvih grozdova...

Uzeh oker sa svece svecarske
Drap sa svilene masne becarske
Mrku s tambure tuznih tonova
A cinober sa nosa klovnova

Prave si boje dodala
Na taj portret zivota mog
Talase plave, nijansu lave
Vrtloge zelenog...

A crnu nisi stedela
Ali bez nje bi bela,
Jos izbledela
Bez crne bela ne bi vredela

Srce je moje napuklo
K'o kora starog bagrema
Al' u tvom oku
Kao lane zadrema.

I jedva kao sapat ti
Nicu po uglovima
Zlatne paprati
Pramen sna u sliku navrati

Vetar dokono senke spopada
Huk u ambis tisine propada
Jedne noci k'o ova, znace Bog
Doslikacu portret zivota svog