Djorjde Balasevic

Starim


Jutro me zatice samog
kao skoljku u pesku
svu noc su senke
na zidu skicirale fresku

Trazio sam jedan stih
skoro da ga osetih
al’ mi je iz ruku nestao
protura se novi dan
al’ taj trik je providan
samo da bi prosli prestao

Jutro me zatice
u pravom haosu tema
u mojim strofama
lagani raspad sistema
al’ u tajnim vezama
s’ nekim davnim brezama

Ponovo se pesma primice
zasad nema imena
samo bluza svilena
kako mi iz ruku izmice

Refren
Zaboravljam imena, samo lica ostaju
u prolazu ljude otkrivam kroz sifre
dovraga, sve mi to govori da starim
zaboravljam dosadne cifre

Zaboravljam imena
malih bircuza uz put
i curice, sto su uvek dobre bile
neke bistrine se nepovratno mute
ali nikad dodir svile

Jutro me zatice
opet u smisljanju bekstva
cim malo usporim
stignu me davna prokletstva

To su samo momenti
losim vetrom doneti
to su samo male vecnosti
to su samo godine
kad se covek otkine
kao od one gorke tecnosti

Pesma Arsenu


Uvek sam imao namere jasne
sta zelim biti kad odrastem
ja bicu Arsen

Neki su hteli biti lekari
neki piloti, a neki stolari
a ja jedino Arsen

Nisam bas imao osnove krasne
ni muzikalnost, ni zice glasne
a, a, o, ne kao Arsen

Ali sam ipak bas zbog te farce
vezbao cesto do noci kasne
aha, da budem Arsen

Jer mi smo ucili kako se voli
sa ukusom mora i ukusom soli
i mi smo pjevali da nam prodje vreme
o, sve u glas

Ne daj se, Ines, za ime sveta
pa mi sudbina smo ovog planeta
moje nezne godine
da mi je opet u vas

Ponekad namerno ranije zaspem
da sanjam sto duze kako sam Arsen
aha, kako sam Arsen

On ima petnaest godina prednost
prekratko vreme da dostignem vrednost
aha, kao Arsen

On ima petnaest godina prednost
prekratko vreme da naucim
ono sve sto zna Arsen

Novi Sad


Sokakom zlatne grede
ko macor sumrak prede
ljulja se nad kanalom klisanski bus
tvrdjava pusta mesec
kao zmaja nad Varadinom
aveti tera sa trga Miletic, vecito prgav

Salajka drema brale, krovovi lule pale
liman uz Dunav tece, dobar su par
kroz senku bloka
pristizu decaci detelinarci
dok buket zvezda prelep
laticom srebri Telep

Refren
Novi Sad, podseti se da je grad
kad mu se sa ulica bitange sklone
Novi Sad jos zablista ponekad
kad sest raznih crkava uglas zazvone

Dobro vece, Novi Sade moj
ono sto je ostalo, dobro vece, deco
u raznim gradovima sam govorio
dobro vece, zemljaci, dobro vece, moji

Bio sam, kud sve nisam
vise ni ne znam ‘di sam
vid�o sam sve kojesta, bedu i sjaj
varosi ima, sto da gresim dusu
boljih i lepsih al’ samo jedna je
shvacas varos u koju se vracas

Sve je otislo u Honduras


Prate me jos od rane mladosti
tipovi spremni na sve gadosti
svim promenama odolevaju
o, bato, bato, samo polevaju

Cuvam se raznih elemenata
od maloletnih delikvenata
bakcila, matorih onanista
o, bato, bato, nacionalista

Refren
Sad mi je pomalo dosta tog presinga
polako momci, ja nemam vrat
od mesinga, o, dal’ se iko javio
da nije odmah gnjavio i davio

Hej, sve manje tipova ostaje poput nas
sve drugo odavno je otislo u Honduras
mi trudimo se znanstveno
da propadnemo barem dostojanstveno

Prate me frajeri sto govore ‘R’
oni su prgavi po pravilu
i pretezno se konfrontiraju
o, bato, bato i oponiraju

Cuvam se devojaka razrokih
postoje za to dobri razlozi
nikada ne znam koga cekaju
o, bato, bato, sa kim se smekaju

Refren

Slede me lica koja govore ‘L’
oni su zlocesti po pravilu
prilicno lako maltretiraju
o, bato, bato, eliminiraju

Cuvam se dvosmislenih viceva
debilnih pitanja i bliceva
pun mi je kufer neke bratije
o, bato, bato, i birokratije

Refren

Nek’ idu malo svi u Honduras
nek’ idu svi u lepi Honduras
ili nek’ otidnu u Kaunas
bolje u Honduras

Nek’ idu malo svi u Honduras
i bice ovde vise mesta za nas
nek’ idu malo svi u Honduras
tamo ih cekaju banane

Nek’ malo otidju u Honduras
nek’ idu malo svi u Honduras
nek’ idu svi u lepi Honduras

Stara pesma


Pitala me znam li fiziku
i hemijski znak platine
ucutkao sam tu siziku
i odveo je na matine

A tad jos nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom
i nisam znao da ce biti mi draga
a ni stara, luda pesma sa njom

Refren
Zorice, Zorule
najlepse devojce
ne mogu da zivim bez tebe
Zoki, Zorule

A na plazi sam joj svirao
i pesma joj se dopala
onda sam joj skoljke birao
i skakljao joj stopala

A tad jos nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom
i nisam znao da ce biti mi draga
a ni stara, luda pesma sa njom

Refren

Onda sam sav sitnis skupio
i sladoled joj kupio
posle sam je kuci pratio
i dobro sam postupio

Mada nije bilo ljubavi traga
ni u srcu njenom, a ni u mom
i nisam znao da ce biti mi draga
a ni stara, luda pesma sa njom

Refren

Saputnik


Na granici sam bio posle ponoci
mrak je moja boja i tu nema pomoci
carinik, jos decak
klimnuo mi glavom, zvanican i krut
i samo lupio pecat
sve u redu, laku noc i sretan put

Put se odmotava ko dugi sivi sal
sutra ce se stare koke picnuti za bal
takav dan se pamti
petnaest godina u vetar poslatih
dolaze svi maturanti
al’ ce neki neke tesko poznati

Dosadne proslave
mi dodju kao kazna
ali svejedno, idem
mozda najzad saznam

Refren
Gde je moja pegava
dugo me izbegava
nije mi se javila, nikad vise
magija je prestala
negde mi je nestala
kao leptiri pre kise

Gde je moja Peggy Sue
nije ovde, rekli su
oni su odselili, nemoj zvati
ostao je samo lik, mali verni saputnik
mali svitac srebrni da me prati

Promicu dani kao jablani uz drum
jutro vec mirise na vanilu i na rum
gde su, kako se drze
bas da vidim sta je s’ dobrim djacima
oni se potrose brze
mi smo nekad bili generacija

Dosadne proslave
mi dodju kao kazna
ali svejedno idem
mozda najzad saznam

Refren

Dan posle ponedeljka

Pogledom je dala punomoc
da joj utucem dosadu
bio sam negde vizavi planete
sam u dubokom ofsajdu

O slatkom vinu mladosti
za cas smo pricu sklopili
ispade da smo prosuli
daleko vise neg’ sto smo popili

Vrtela je isti stari film
samo u svojoj reziji
eh, gde si bila prethodnih aprila
dok sam jos bio sveciji

Udavila me Indijom
klepetala ko nanula
ma, sve je bilo legalno
dok nije zora kroz prozor banula

Jos jedan utorak, ne
to ne mogu da podnesem
taj dan je baksuzan
zar nije dosta sto je jesen
utorke mrzim i tacka

Jos jedan utorak
koji se ljulja kao ljiljan
rekla je formalno
kako cu s tobom kad si pijan
i ne bas sveze obrijan

Birala je tanku haljinu
kakve se nose nedeljom
spricnula Trezor na svoj kombinezon
al’ nije puno vredelo

Kisa je rondala svu noc
i dodje konac laganju
i nigde seik ni playboy
nikog sem mene na raspolaganju

Jos jedan utorak
koji me zatice na delu
barut na jastuku
i otisci na stranom telu
gorki su utorki, al’ uvek

Jos jedan utorak,
sto ja ne bezim, zar sam vezan
rekoh joj, normalno, kako bih
s tobom da sam trezan
trezan sam tako bezvezan

Stih na asfaltu


Da mi je jos jedared proci Ilicom
pa da becarac nasvrljam cirilicom
tesko da bi drugi mogli
resiti taj hijeroglif
al’ bi neko znao da sam tu
cipelice jedne bele zastale bi
i prevele stih na asfaltu

Jednom cu u baladu da se prerusim
u refren sto se tamo jos zapevusi
pa da minem Starom Vlaskom
da joj kosu sklonim daskom
i za uglom hitro zamaknem
da pred nosom strasnog Bana
kao senka Petra Pana kapu namaknem

Preko krova i mansarde
osamucen daljinama
da ostavim struk lavande
medu njenim haljinama

Refren
Lagano se bore nanose
malo sta je jos po starom
al’ okice moje sokice
madijaju istim zarom

Ladica djindjuva po nebu prosuta
u jesen vetar primi miris Bosuta
i isprva mi nije nista
al’ vec posle par gemista
dopre izdaleka lagan prim
pracen tercom suvog lisca
s’ jednog hrasta kraj Belisca
stidljivo, sasvim

Sto sam joj kog vraga dao
belu ruzu samoniklu
sto li sam je povezao onaj krug
na mom biciklu

Refren

Gusle


Boze mili, cuda velikoga
kad se scase u zemlji Srbiji
u Srbiji zemlji da promeni

Od dahije do demokratije
pohitala na izbore raja
nema raja za promene jaja

Redom glasa za cestitog knjaza
kad to zacu nas cestiti knjaze
zapenio, sto se ono kaze

Vabi ljubu, odi blize muzu
u pundju joj aranziro ruzu

Eto mila, kad svi ovi odu
jos da mi je sjebati vojvodu

Hoj oj oj hoj oj oj

Soliter


Nas soliter je super
brat je na glavi bratu
al’ da krenemo redom
znaci, na prvom spratu zive dobri juznjaci
znam ih samo po faci i po pesmama

A nad njima se viju tici junacke krvi
jes, na drugom su spratu
al’ su inace prvi
kazu, uzdaj se u se
u se i u svoje Ruse
pa da guslamo

Refren
Nas soliter je veselo zdanje
talasa masa, ljulja ga stalno
sad je doveden u prizemno stanje
al’ zamisljen je monumentalno

Takvog nema na svetu okruglom
fasada drzi, a temelji klize
nas je soliter pod izvesnim uglom
kao slavni toranj iz Pize

Na trecem je spratu je opstenarodna strava
ona dva podstanara traze stanarska prava
zasada parnica fer je, dok ne poleti perje
kroz nas soliter

A na cetvrtom sevdah
raja puca od zdravlja
jedni vide svog Boga
drugim Gospa se javlja
a proleter goloruk dize vilu na o-ruk
era mermera

Refren

Susjed s petoga kata
ima pregled od gore
jedan prozor na zapad
jedan prozor na more
da se ne bi opekel
nikad nis ne bu rekel
to je najbolje

A na sestem nastropju
neki skupovi tuzni
ti se ne druze s nama
mi smo suvise juzni
i kad razmislim malo
njima nije bas stalo
za nas soliter

Refren

Uvod

Ja se slikam
za naslovne strane
i provodim neke
bezvezne dane to znas

Dajem intervjue uvek iste
i pikiram ka vrhu top liste
pa da, sve zbog
moje drage mame

Refren 2x
Mesto maturske slike na tablou
u nekom izlogu na lokalnom korzou
sve sto radim ja
ja radim zbog nje

Mesto maturske slike na tablou
u nekom izlogu
na lokalnom korzou
ovo dajem njo

Nema vise benda kao Neoplanti


Nema vise benda kao Neoplanti
to je bilo da se prica, da se pamti
da smo tad ovo znali, svemu bi odoleli

Pratili me posle neki muzikanti
tezgarosi, manje-vise kalkulanti
al’ brak iz racuna, nismo se mi voleli

Refren
O, dobri dani, best of all
kad svirao se rock and roll
i kad su cak i stari konobari plesali

I ljuljao se ceo svet
sve pesme znali napamet
danas me cene vazni krugovi
a gde su sada moji drugovi

Gde su sada moji drugovi

Nema vise benda kao Neoplanti
to je bilo da se prica, da se pamti
slavna vremena davno iza nas

Nema vise fudbalice posle probe
preferansa u tisini garderobe
kako se fajront blizi, sve to prima drugi tok

Sve se manje cuju one prave psovke
sve je manje one prave viljamovke
i sve se cesce cuje “Meni jedan gusti sok”

Refren

I ljuljao se ceo svet
sve pesme znali napamet
danas me cene vazni krugovi
a gde su sada moji drugovi

Nek’ ide zivot, nek’ ide zivot
i nek’ se plese za sve to sto bese

Dok gori nebo nad Novim Sadom


Da se ne lazemo
nije to bio neki most od onih
podignutih da bi se u njih gledalo
ne, pre je bio od onih podignutih
da bi se sa njih gledalo
i pod njima prvi put poljubilo

Ali, ponekad ga je ona prelazila
svojim uobrazenim
kadetskim korakom
a mesecina se kao deverika
lovila u mrezu njene kose
po tome cu ga, eto, pamtiti

Rat je kao pijan svat
prosao poljem
senlucio celu noc
kaleci bes na ranom zitu
i tek niklom bostanu

Zasto, ne pitaj se
jer, tako je bolje
i Bog je pristao na to
ratovi prolaze, a ljudi
eto, ipak ostanu

Za zlo sam teski laik
no, to je stara prica
znas vec
bila jednom dva brata i to
kad sklopim taj mozaik
ostane mi kamicak
i to smo izgleda mi

Refren
Ma, hitni papuce u vis
zalosna panonska vilo
za tvoje dugme sedefno
ja nocas kraljevstvo dajem

I lupni daire o bok
ramena pospi aprilom
pa ponizi ovaj mrak
tim svojim lucidnim sjajem

Zaigraj, bosa i prkosna
dok iznad Novog Sada
djavo pali svoja kandila

Zad na reci tamni
cim se sumrak zgusne
Dunav je pred zoru prek
plase te aveti sto maglom
brode teskim skelama

Ne, strah nije pravi ruz
za tvoje usne
resi ga se jednom zauvek
i veruj zvezdi koja zraku
tvog zivota prelama

Nije to prva neman
sto preti dahom vatre, ne
ali ljubav je vitez
Arhandjel s’ macem
spreman da i tu alu satre
da i samo ceka tvoj znak

Ljudmila


Spalio je juli seno
a Tisa nezapamceno opala
i otkrila sprud kraj slepa
k’o stvoren za njena lepa stopala

Stari joj je bio ladjar
polu Rumun, polu Madjar, besni ker
prema meni nikad zao
nekako je znao, da mu volim kcer

Bodom sitnim kao prezla
moje ime je izvezla, stidljivo
plavim koncem na gacice
i pod karner spavacice, jedva vidljivo

Skrila camac mlada trska
koju mozes sa dva prsta poviti
molila se Bogu suse
da sto duze ne da im otploviti

Refren
Tu noc je Tisa nadosla
a na njoj nosnja raskosna
samo sandalice, prstencic
i u kosi vencic od ivanjskog cveca
pa ipak, nije nesreca sto me se ona ne seca
ma kakvi, nesreca je sto se ja nje secam

Nastavila voda rasti
nije htela naglas kazti, a znala je
drugog jutra sve po starom
al’ nikad da sladje garov zalaje

Zaklela me da je cekam
da ce me se cela veka secati
na promaji zar malakse
ima l’ ista lakse neg’ obecati

Legenda o Gedi Gluperdi


Ovo je prica koju vrlo nerado pricam
to je prica o antihristu jednom i raspikuci
Gedi, takozvanom
sto je silnu zemlju nasledio od pokojnog tece
i sve spisk’o

Bilo je tih slucajova vec i ranije
da je neko zemlju potrosio i razbuc’o
al’ da je neko nasu zemlju razbuc’o
to jos nismo dozivljavali

E, tu smo se mi iz familije malko zamislili
i metili prst na celo, mada je bilo i predloga
da i Gedi prislonimo stagod na celo
al’ to nije proslo, mislim, jos me nije proslo

Refren
Gedo gluperdo, svu si zemlju procerd’o
sve si spisk’o, sram te bio, Gedo bekrijo

Jednom tako Geda is’o na vasar
za opkladu jah’o junca
otkad’ je s’ tog junca tresn’o
malko usta krivi desno
breca se i bunca

A jednom, opet, Geda is’o u teatar
i gled’o komad s’ onim vitezom i zmajom
jos mu tad na pamet palo
da se, cim odraste malo
ozeni azdajom
i svi mu kaz’li

Refren

Jednom Geda onda is’o na igranku
al’ ga bubnjar merk’o mrsko i drsko
sta me g’edas ti sa kosom
e, o’ma mu je Geda nosom
svu onu pesnicu razmrsk’o
u paramparcad

Jednom Geda jedva is’o u crkvu
ali tu se bruko grdno
jos sramote i belaja
ister’o ga otac Paja
jer je naglas podrigiv’o

Refren

E, vi’s, ovakav solo
ne bi Geda odsvir’o ni mrtav

Ovo je druga glava o Gedi pripovedanja
Geda je, kako bih ga fizicki opis’o
jako ima ostar pogled
moz’ seci lubenice njim
al’ drugo mu tupo
svu je zemlju slup’o

Jednom zgodom Geda is’o da pravi mostic
pa prickin’o palac daskom
sis’o ga da smanji otok
i smislj’o je da bolje potok
zatrpamo caskom

Jednom tako Geda nije nigde is’o, za promenu
sto je, nazalost, znacilo
da smislja neku jos goru bedu
uvali se na otoman
reklo bi se, al’ je skroman
al’ mi znamo Gedu
i svi mu kazu

Refren

Jednom davno Geda is’o u bijoskop
tuzni ruski ratni film ga dirn’o svojski
sav uplakan rece zeni
e, to vidis da je meni
ratova i vojski

A jednom tako nijednom nije otis’o na sud
a minuse mu pisu kredom
jao, kad se zaparnici
tu sve ima da varnici
tesko nama s’ Gedom
i svi ce mu kaz’ti u glas

Refren

Slusaj ovo, ‘leba ti
e, to Geda ne bi odsvir’o
sve da sada kupi klavir
s’ cetir’ noge, jebo te

Ovo je treca glava o Gedi i bilo bi jos glava
Geda je k’o meksikanska serija
sa happy end-om
jer, kako god se zavrsi, bice happy end
za nas il’ za Gedu

Jednom tako Geda is’o na zivce
jedio komsiluk redom
i sad, ko je lud najposle
da li Geda il’ mi sto se
natezemo s’ Gedom

Stalno, braso, Geda is’o u krajnost
osta zemlje tol’ko samo
da mi lepo naseg Gedu
kada podje sve po redu
sretno zakopamo
na sta ce popa kasti

Gedo gluperdo, svu si zemlju procerd’o
navuce me pesma, sram te bio, Gedo, bekrijo
bravo, gospo’n popo, Gedo gluperdo
freneticno, svu si zemlju procerd’o, everybody
sve si spisk’o, sram te bio, Gedo bekrijo
za njim, Gedo gluperdo, drz’te Gedu
svu si zemlju procerd’o
sve si spisk’o, sram te bio, Gedo bekrijo
sorom, sredom, svi za Gedom
Gedo gluperdo, svu si zemlju procerd’o
sve si spisk’o, sram te bio, Gedo bekrijo
puskom i torpedom, svi za Gedom
Gedo gluperdo, svu si zemlju procerd’o
sve si spisk’o, sram te bio, Gedo bekrijo

Galicia


Pred zoru je sa njine strane obicno muk
pod velom magle zvecka osmi kozacki puk
i svu noc mi inje kamuflira sinjel
uz polegli brest

U inat cu i ovo pismo poslati
znam, ime i adresa nisu poznati
dok tikvan-postar ne skonta
ko to ceka sa fronta, kakvu dobru vest

I tek da znas, ovo na slici je
naoko pitomi pejsaz Galicije
al’ mira ni cas, sve zivo pali na nas
fotograf jedini metkove spara

Oberst kao lud olovo rasipa
fotograf jedva katkad okine sa nasipa
na nadosloj Visli se soldati stisli
i svima su nam pomisli, daleko

U sumrak je sa njine strane obicno zal
zatuzi adjinokaja k’o ranjeni zdral
al’ postane krotka kad drmne je votka
onako na belo

Pod mojom sapkom lavovi se baskare
u snu mi pletes beli sal za maskare
sva se pobrka predja kad te obgrlim s’ ledja
kao violoncelo

I tek da znas, mesec u zici je
zvone na vecernje zvona Galicije
i neka mi to ne uzme nebo za zlo
al’ ti si jedino cemu se molim

Brinucu vec ja, nemoj ti brinuti
ma, da sam ‘teo, vec sam sto put mog’o ginuti
dok otice Visla, natraske, van smisla
i krecu jata pokisla, daleko

Medena vremena


Bilo je to sezdesetseste
pamtim tacno u cas
jer se u Engleskoj igralo
svetsko prvenstvo bez nas
i nema vise igraca
k’o sto je bio Geoffrey Hurst

Znao se red, subotom uvek
preko ograde skok
i vec smo svi na igranci
uz grupu “Elektro-sok”
i nema vise ni svirke
k’o sto je stari, dobri rock

Svi smo mi voleli izvesnu Martu
citavo drustvo i ja i moj brat
bila je najbolja cura u kvartu
za njom smo lomili vrat
zbog nje bi vodili rat

Refren
Hej, medena vremena
medena vremena
cesto mislim na vas
nije bilo da nema
nema da nema
sve je bilo uz nas

Bio je tu frajer u jakni
crni skaj, zadnji krik
spram tog je momka
Frankenstajn sasvim prijatan lik
o, nema vise baraba
kao taj preruseni bik

I negativac je stao pred Martom
igru je trazio, znali smo to
zar nasa ljubav
da igra s’ tim skartom
ne, tad je pukao grom
i tad je nastao lom

Refren

Bio je to lokalni sukob
mali gradjanski rat
u kom je najgore prosao
onaj dzukac na sprat
o, vise niko ne tuce
k’o sto je tukao moj brat

Secam se Martinog brizljivog lica
nezno mi dotakla slomljeni nos
rekoh joj, nista, ma to je sitnica
nek’ te ne pogadja
pa to se dogadja

Refren

Mrtvi


Od losih vesti i reklama prognan
utekoh na treci program
gde je, nekim cudom, tekla poznata burleska
svi oni gegovi i lica ista
slikovnica sto se lista

Setno, k’o na dnu skrinje nadjena sveska
osmeh se zaledi na cas
gde su sad Laurel i Hardy
i ovaj ljuti zrika i njegov beli psic

O, svi su mrtvi, odneseni
brsljan je davno prekrio stih
od zla i briga su reseni
al’ divna ludost,
k’o oreol jos rominja oko njih

Bila je berba, osta’ fotka od nje
leto neznano gospodnje
no, uglavnom, ta su burad otkad popijena
cale s’ kacketom, cuvenim, od tvida
putunju sa ledja skida

Deda pred vranca spusta otkose sena
u smedjoj senci bresaka
samo po bluzi poznam majku
i k’o da cujem mobu i kikote niz drum

Al’ svi su mrtvi i blazeni
brsljan je davno prekrio stih
od zlih vremena su spaseni
a trag postenja i dobrote
k’o oreol jos rominja oko njih

U godisnjaku skole
vazna lica smekera i bubalica
ali samo jedan moto, drzi se, planeto
sanjari, genijalci, sampioni
zrtvovani k’o pioni

Pale su zastave u cetrdes’ petoj
kad god ih sretnem, zale se
sapucu k’o zaverenici
al’ pijan dah je vetar sto zmaja ne dize

Ma, vec su mrtvi, a hodaju
ja nisam rodjen da cekam smak, ne
moj zivot nije na prodaju
a kada pletes svoj oreol
za to i nema boljeg mesta nego mrak

Requiem


Kad god prodjem ulicom
sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu
vec je godinama ne pevam
stari refren nikom ne treba

A ljudi pesme kratko pamte
komandante

Ostace u knjigama i prica o nama
Balkan krajem jednog veka
svako pleme crta granicu
svi bi hteli svoju stranicu

Tope se snovi kao sante
ej, komandante

Refren
Na barikadama su opet zastave
svet ide k’o na praznike
i decu izvode s’ jutarnje nastave
da vide gladne radnike

A gde smo mi, naivni
sto smo se dizali na ”Hej, Sloveni”
kao da smo uz tu pricu izmisljeni

Vremena su nezgodna
za momka kao ja
koji gleda svoja posla
nisam lutak da me naviju
imam samo Jugoslaviju

Sve druge baklje bez mene plamte
e, komandante

Refren

I svi su tu da dobiju na toj lutriji
na barikadama su uvek najbrzi
al’ nikad i najmudriji

A gde smo mi, naivni
sto smo se dizali na “Hej, Sloveni”
kao da smo uz tu pricu izmisljeni
i prevareni

I kad god prodjem ulicom
sa tvojim imenom
pomislim na Panta Rei
bacice se tako neki lik
kamenom i na tvoj spomenik

Jer sve se menja i sve tece
covece

O, Boze

Upalim radio
da cujem gde su drugovi cenjeni
koji su bednicina kojoj sednici
veceras smenjeni, ugasim radio

Prelistam novine
da vidim sta se od jutros obecava
clanovi klanovi, Gebelsi, zdanovi
magla i mecava

Refren
O, Boze, ti valjda znas sta radis
ti imas bolji pregled, majstore
ali iz naseg tupog ugla izgleda gusto
o, Boze, nije da kukam da nas vadis
al’ zapelo je negde
treba nam tip sa iskustvom

Postoje opravdane sumnje da sam pravi genije
samo sto vise nemam pojma sta bih s tim
o, zakaj nisam vanzemaljac iz SR Slovenije
lepo mi dodje da se otcepim

U TV-dnevniku
istocni Nemci ruse zid, ‘leba ti
ne minirati, vec razmontirati
nama ce trebati

Sve cu rasprodati
jedino necu gramofon, ostali zbogom
znam, mogu mediji biti i bedniji
ali ne mnogo

Ja vas Kanda znam


Ja vas Kanda znam sa reke
pravili ste kerefeke, sram vas bilo
skakali ste onaj sraub
k’o kad Bucov cini raub, taman tako

Sve je vrilo
nosili ste ciklam kostim na tufnice
a u kosi dzidza-midze i pufnice
gledale vas opirace
podgrejane krompirace

S balonima pod njedrima
i s faltama na bedrima
ko ste da ste najlepsa ste, ej

Kad krenete mokra s tusa
uspravna ko majorusa
cigarom se muski guse
a zenske se redom roguse

Znam vas Kanda iz plicaka
presli ste u ses’ koraka onaj pesak vreli
dokasko bi Dunav do vas
iz ruke vam zob’o ovas, da ste ‘teli

Pesak vreo, voda ‘ladna, srce lupka
najgore je kad zapljusne ispod pupka
ja sam ipak, djak Iriski
postivam kad dama piski

Cvikere sam crne metno
da ne bude indiskretno
ko ste da ste najlepsa ste, ej
lociran sam bio zgodno
malo odstrag i uzvodno

Taman da vam sacnem strukic
oblo rame, obli kukic
strcala je samo pundja
sta se pod tom pundjom mundja

Refren
Ja vas Kanda znam sa stranda
il’ od nekud pre, tak’e nema dve
mi smo Kanda ista banda
tiha voda sto odranja bregove
sad nas dvoje moram spojiti
vas osvojiti, il’ usvojiti
nemojte mi sta prkositi
da vas nebi mor’o prositi

Znam vas Kanda i sa splava
slamen sesir lokna plava
sta da kazem, izvanredno

Neki vas je dzindzov pogan
pozurivo niz tobogan, djubre jedno
imali ste formu sasvim vitke kruske
fes u struku a duduske k’o pupuske

Vasa mi koleginica rece
da ste knjeginjica
sto sve ruglu izvrdava
svojeglava i prgava

Ko ste da ste najlepsa ste, ej
jako malo fali leti
da se covek poremeti
nit’ se kerim, nit’ vazniram

Ne bi da vas deranziram
mor’o sam vam ovo kaz’ti
ili kaz’ti, il’ propasti

Refren

Sto se tice mog zivota
sama bruka i sramota, o, Bogo blagi
prodacemo s krsta safir
da bude za sekin stafir, kobojagi

Nas vam salas dodje kao grofovija
corda konja u galop se tu povija
hrastov krevet kao sajka
jastuke mi vezla majka

U sifonjer sve slozeni
dok se deran ne ozeni
ko ste da ste najlepsa ste, ej
gledam se u oku vasem

I k’o da vam pasent pasem
andrak me je neki spop’o
uz vas bi se sebi dop’o
sad je to vev doslo dotle
da pomisljam da vas otmem

Refren

Ne volim januar

Ne volim januar
i bele zimske vragove

U svakom snegu
vidim iste tragove,
tragove malih stopa,
broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze

Vise ne prolazim
ulicom Dositejevom
i nemam pojma
kad neko pita gde je to

Tih dvesta sest koraka
duzinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao

Nisam te nikad cuvao,
nisam te nikada mazio, pazio
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smisljao broj

Nisam te nikad stedeo
i nisam umeo stati i ostati
Sta ce od mene postati,
mali andjele moj?

Ne gledam filmove
iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza
i rastanaka nesretnih

Ko takve stvari snima?
Bas cudnog sveta ima,
tako se lako rasplacu

Neki se rode kraj vode


Neki se rode kraj vode plavetne
i zivot im surov ritam nametne
s neba sve i metalik BMW
i one tanke talijanske cipele
sto lako gaze i dobro prolaze

U leto nude nam geto, satore
pet zvezda za ljute okupatore
kinta, dve za noviji BMW
u fond za tanke talijanske cipele
sto lako gaze i dobro prolaze

Refren
Samo prebroje svapce ko deca klikere
i samo nataknu tamne cvikere
Miki, pa to je kao na sliki
orlovi rano lete na plavim markama
a galebovi nad belim barkama kruze
pa to je nepravda, druze

Mene je geografski faktor omeo
da ikad vozim Alfa Romeo
nervi su na rezervi

Neki se rode kraj vode i to je kraj
furesti furaju sve za zimmer frei
nov TV, i felge za BMW
i nove tanke talijanske cipele
sto lako gaze i dobro prolaze

Refren

Ometen, dakle, pomenutim faktorom
jurim kroz njive sportskim traktorom
nervi su na rezervi

Moj zivot nije toj prici ni nalik
ja imam srp i cekic metalik
i cekova za jos par vekova
na mom su putu mutne barustine
hiljadu rupa odavde do skupstine

Rodjen sam kraj kanala za navodnjavanje
meni je glavna stavka davanje
Miki, a dotle na onoj sliki
orlovi rano lete na plavim markama
a galebovi nad belima barkama kruze
pa to je nepravda, druze

Cipele tanke su za sminku i za dzez
a bata nosi model stipl-cez
nervi su na rezervi

Plava balada

E, moj Plavi, bio si malo sirov
al’ ipak pravi
nikad u dilu sa bagrom
nikom u stranu, nikome duzan
bio si, sve u svemu
dobrom cukom naoruzan

Sta da pricam, ja danas ne znam
nikog ko ti je slican
spremnog da bez racuna tacno u podne
razgrne slabe i kao Geri Kuper
sam izadje pred barabe

Da, tu i tamo, setim se devojke
po kojoj se znamo
cudljivo kisno leto
sedamdes’ koja, godina Raka
kad me je skolska ljubav
ostavila zbog murjaka

Davno bilo, otad se
sedam mora Dunavom slilo
dok jedro mog kaputa
burnim su morem terali vetri
na tvoje epolete
sletele su zvezde dve, tri

I tad su dosli popovi
pa topovi, pa lopovi
i citav svet se izoblicio
ispuzali su grabljivci, pa lazljivci, snalazljivci
pa, ko je smeo
da te podseca sta si
dobro se pamti samo prvi u klasi

Ne znam, Plavi, meni se cinilo
da Beograd slavi
veliki Uskrs duha, svi ti grafiti
a onda kordon
pred onom decom
ko pred toboz nekom hordom

Znas sta sledi, ipak je ona
bila nesto sto vredi
pa, kad se onog jula
nismo potukli zbog njene casti
zar cemo sad zbog ovih
ocajnika zeljnih vlasti

Dok god je ovih frikova
sa punom vrecom trikova
nista sto vredi nece vredeti
zar stvarno nema nacina
pred najezdom prostacina
pa, ti si skolovan
da hapsis taj talog
a ne da pustas
da ti izdaju nalog

Sorry, Plavi, posalje me katkad
srce na raport glavi
od starog drustva nista
neko je puk’o, neko je svirn’o
ma, ti si super, brate
ako stvarno spavas mirno

Starim

Djordje Balasevic | 20.02.2006. u 09:20

Jutro me zatice samog
kao skoljku u pesku
svu noc su senke
na zidu skicirale fresku

Trazio sam jedan stih
skoro da ga osetih
al’ mi je iz ruku nestao
protura se novi dan
al’ taj trik je providan
samo da bi prosli prestao

Jutro me zatice
u pravom haosu tema
u mojim strofama
lagani raspad sistema
al’ u tajnim vezama
s’ nekim davnim brezama

Ponovo se pesma primice
zasad nema imena
samo bluza svilena
kako mi iz ruku izmice

Refren
Zaboravljam imena, samo lica ostaju
u prolazu ljude otkrivam kroz sifre
dovraga, sve mi to govori da starim
zaboravljam dosadne cifre

Zaboravljam imena
malih bircuza uz put
i curice, sto su uvek dobre bile
neke bistrine se nepovratno mute
ali nikad dodir svile

Jutro me zatice
opet u smisljanju bekstva
cim malo usporim
stignu me davna prokletstva

To su samo momenti
losim vetrom doneti
to su samo male vecnosti
to su samo godine
kad se covek otkine
kao od one gorke tecnosti

Refren