Šarenilo mojih malih emocija

OCI

Oci, koga nezno i umiljato gledate sada? Zasto se u vama krije potajna
nada? Vidim neko osecanje koje zraci naklonoscu. I ono je obavijeno
najlepsom svetloscu.
Zudim da pogled uputite ka mojoj malenkosti, Da se radujem u njemu u svojoj mladosti.
Carne ste, oci, i volim da gledam u vas.
Vreme provedeno sa vama prodje mi za cas.
Zasto ste nemirne kao ptice lastavice?
Lepe ste kao zlato i krasite to nezno lice.
Pogledate nekog ko se ponizio pred vama, ili ce se oko njega obaviti neunistiva tama.
Ispostujte ovo bice sto je poglelo krisom glavu.
Zeleci da oseti sjajnih ociju slavu.
Osetih snagu da ih vidim, pa bilo i zadnji put, Da me ugriju nezno kao zimski kaput.
I pogledase me, ozarise cemernu dusu koja tuguje, Bojeci se da je nesto drsko ne otruje.
Ove oci zavolese moje i dugo behu u zaru...

Rastanak



poleti ptico poljem,
raširi krilo ranjeno,
i leti ptico kraju boljem
sokol te nije volio

Rade Šerbedžija

O Bože, kako ja više ne volim nedelju...
Već je druga godina kako nema onih poziva oko podne, da me pitaš kako sam,
šta radim, kako su deca, treba li mi štogod...
Pa se onda sećamo našeg detinjstva, roditeljskog doma, odlaska nedeljom u crkvu...
Pa onih smešni mašni na vrh glave kao "aeroplani"....što su govorila deca što nam se rugala i nisu išla u crkvu...
A zimi...kape; ručni rad naše majke...moja zelena, tvoja plava...
Nedostaju mi ti tvoji pozivi nedeljom. I ne mogu da izbrišem tvoj broj iz mog mobilnog, iako znam da nikad više...
" Nema te a glas ti čujem,
čas mi dodje iz daleka sveta,
čas iz kamena, cveta,
iz očiju koje priželjkujem"

To govori pesnik. A ja - ja se samo molim Bogu da ti daruje svetlost večnu. I da počivaš u miru.