I MOJE JEDNO SLOVO

Da i ja ostavim koje slovo,moje zgode i nezgode,
kao što sam i napisala već,prije par dana bili smo na 700m nadmorske visine,ja i moja ekipa s posla,,bilo nas je 8,svatko je moga sa sobom povesti nekoga tako da nas ima,ja nisam htjela nikoga računam ma dosta mi je i mene same
pa da još koga prtljam sa sobom da mi visi za vratom ova dva dana odmora,,i tako krenuli smo na put prema velebitu,,sastali smo se u malome gradu,,da vidimo ko sve ide,,moja
najbolja prijateljica je odlučila povesti svoga novoga
dečka,,meni bilo jako drago,napokon da upoznam i ja toga mačora njenoga,punoga hvale i svakoga čuda,,najviše sam se veselila toga upoznavanja,

ja kao po običaju stalno kasnim,,vidim svi ljuti na mene a ja od uha do uha nasmijana meni sve ravno pa što neš ti meni pet minuta tamo ili vamo
planine neće pobjeći nikuda,,i tako ja nisam nego izašla iz moga zmaja oni na mene di si ti,,stalno kasniš sad će mo te gore ostaviti i zavezati što ja na to ok,,meni je i to dobro bar ču se odmoriti od vas hahhaa,,

dolazi do mene moja kolegica sva sretna napokon da me s dečkom upozna,
meni ne da je mrak na oči pao,,nego mi se stisnuo želudac od njegove pojave,,
tko je bio,moj prvi susjed koji ima doma dvoje djece i mladu suprugu od 26g,, joj
ni sama nisam znala što i kako da se pravim,,,kao ni on,,znao je da bude sad svega,,upoznam ga kao da se nikad nismo sreli i odem drugima da ga ne vidim,,cijelim putem samo misli mi se vrte oko njega,,kakav je to čovjek,,
da li ima on iti malo obzira prema ikome,,moj odmor i zabava propade,,
u sebi se mislim ma ne želim nikome ništa govoriti ni susjedi ni prijateljici,
pomislim si u sebi dok se drugi zabavljaju ako i kažem kojoj od njih ja ispadam budala,,nije li zlato šutnja,,,a opet ako sazna da sam znala ispadam govno jer sam šutjela,,ali opet sam odlučila ništa nikome ne govorim,,,sve neka ide svojim tokom,,,tko sam ja da sudbinu nečiju ispravljam,,


sad se onako upitam i mislim čemu sve to,,zašto se više nitko ne poštiva ni cijeni,,čemu postoji u BIBLIJI onih 10 zapovijedi,,Čemu onda to crkveno vjenčanje čemu sve taj brak koji nema u sebi čvrsto dno,,zašto bar na djecu ne misle,,u svemu tome tu su djeca koja najviše pate kad se roditelji odvoje gdje su onda oni,tu u sredini,,kao mala lopta bar meni tako to sve izgleda kad sam samo promatrač u svemu tome,,možda bi na to sve drugačije mislila da sam u toj situaciji sigurno da bi...NE ZNAM SAMO LJUDI MI NIKAD NEĆE BITI JASNI,,a tako možda i ja njima.....