Živi od moje tuge

Ništa mi nije bilo važno one noći,
kad se sretosmo kao slučajno;
ti me pitaš za neku ulicu,
neobrijan i ispošćen
ličio si mi na skitnicu.
Potrudih se koliko sam
mogla i znala,
jedva čekala da odeš,
nikakav ti povod
za nešto više nisam dala
da me merkaš onako
kao što se promatra
ranjena zverčica mala.

Ipak, ponovo poželeh jedne noći
da te te sretnem,
da ćeš ponovo ovuda proći;
budna dočekivala jutra,
nek bude šta bude - mislih:
"O tome ću misliti sutra"
kao Skarlet O Hara,
mislih da sam ti u očima
prepoznala nešto
što ženu nikada ne vara.
Ljubav.
Mislila sam.
Šta se dogadjalo kasnije
ja se neću ni sećati,
ali moram ti obećati;
Zaboraviću ja sve,
ti možeš ili ne;
Ja sam spremna za kaznu
koja me čeka,
a ti, živi od moje tuge
doveka.