Ljubav

A on, on je znao rečima da nacrta osmeh na mom licu.. I znao je kako da rastera oblake kada se skupe iznad mene. Svaku sivu jesen uspeo je pretvoriti u proleće. Valjda je zato uvek bio i ostao ‘moj neko’.

balzamovan ::

..good choice

Да ли си, сестро, расла на ливади
с ветром који се млад замрси у цвеће
па ти је лице као да га глади
крилом сенке лептира што у сну пролеће.

Да ли си, сестро, расла крај жала
па су ти очи шумне као море,
па су ти дојке као два вала
што се играња не уморе.

Или си дошла из топлих руда,
из бакарних жила, из тамне лаве
па ти је глас тунел пун чуда
а суза тела, немир поплаве.

Или си расла међ песком злата,
на дну реке, у корењу воде
па су ти руке око мог врата,
два мала извора жедна слободе.




Oskar Davico

A GDE SMO MI

Kao da sam sada shvatio

da za mene nisi ti,

moje reči ko da odlaze,

kao da ih nosi mrak.



I dok posmatram te usnulu,

tuge i gorčine pun,

znam da jedino što ostaje

to je sećanje i jad.



A gde smo mi, moja ljubavi?

Zar je stvarno tako malo

reči za nas još ostalo,

zar je tako blizu kraj?



A gde smo mi, moja ljubavi?

Samo uspomene neke,

sad već zaista daleke

ostale su iza nas.



(Vlada i Bajka)