Dogodilo se na danasnji dan

Dogodilo se na današnji dan - 4. maj



1626. - Indijanci su prodali ostrvo Menhetn za 24$ u odeći i dugmadi.

1715. - U Francuskim manufakturama izrađen je prvi kišobran na sklapanje.

1814. - Stara francuska dinastija Burbon vraća se na presto.

1869. - Umro je srpski pisac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, prvi predsednik Matice srpske, protivnik Vuka Karadžića - za razliku od Vuka, branio je etimološki pravopisni princip i negirao fonetski. Smatrao je da književni jezik valja obogatiti slavjanoserbskim jezikom. Bio je advokat, direktor gimnazije u Novom Sadu, a radio je i na izradi Građanskog zakonika Srbije. Uređivao je "Serbski letopis" i "Golubicu" i pokrenuo časopis "Ogledalo serbsko". Pisao je poeziju u pseudoklasičarskom stilu i prevodio grčke i rimske pisce Homera, Horacija i Vergilija i nemačke pisce, uključujući Johana Volfganga Getea.

1878. - Fonograf, mašina za beleženje i reprodukciju glasa i zvuka preko ploče, koju je godinu dana ranije otkrio Edison, predstavljena je javnosti.

1885. - Umro je srpski knez Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa; u vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića donet je Građanski zakonik i reformisano je sudstvo, a Srbiji su 1856. na Pariskom kongresu date garantije velikih sila i objavljeno je "Načertanije" Ilije Garašanina (spoljnopolitički program). Posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića, na presto su kneza Aleksandra Karađorđevića 1842. doveli ustavobranitelji. Zbog suprotstavljanja njihovom Savetu i vezivanja za Austriju, kajmakamska struja ustavobranitelja zbacila ga je 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i vratila na presto kneza Miloša Obrenovića.

1891. - U Beogradu je osnovana Železnička zadruga, i to radi kreditiranja osoblja Srpskih državnih železnica; Zadruga se održala i dosad, uprkos nizu ratova i promena sistema.

1924. - Otvorene su osme moderne Olimpijske igre u Parizu.

1932. - Al Kapone je osuđen za utaju poreza i poslat u zatvor u Atlanti.

1953. - Ernest Hemingvej dobio je Pulicerovu nagradu za roman "Starac i more".

1957. - U Amsterdamu je osnovana fondacija Ane Frank.

1959. - Održana je prva dodela Gremi nagrada. Dobitnici su bili Perry Como i Ella Fitzgerald.

1979. - Margaret Tačer je postala prva žena premijer Velike Britanije.

Dogodilo se na današnji dan - 7. maj



1429. - Francuzi pod vođstvom Jovanke Orleanke prekidaju englesku opsadu Orleana.

1711. - Rođen je srpski matematičar, fizičar, astronom, filozof, pesnik i univerzitetski profesor Josip Ruđer Bošković, jedan od najvećih umova nauke svog vremena. Nasuprot Isaku Njutnu, verovao je da su vreme i prostor relativni, zbog čega se smatra pretečom Alberta Ajnštajna. Bio je osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice. Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile; pretpostavio je, takođe, da tela ne samo da se privlače nego se i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije i spljoštenost Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću. Objavio je niz rasprava na latinskom, italijanskom i francuskom. Dela: "Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium", "Opera partientia ad opticam et astronomiam", "Elementorum universae matheseos", "O morskoj plimi", "O zakonu sila u prirodi", "O svetlu", "Teorija konusnih preseka", "Elementi matematike".

1824. - U Beču je premijerno izvedena Betovenova Deveta simfonija.

1832. - Grčka postaje nezavisna država.

1866. - Nemački premijer Oto fon Bizmark ozbiljno je ranjen prilikom pokušaja atentata.

1892. - Rođen je Josip Broz Tito.

1892. - Rođen je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme "Plava grobnica", koja peva o masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, trajnog poetskog spomenika tragediji srpske vojske u Prvom svetskom ratu posle povlačenja preko Albanije. Studirao je filozofiju i pedagogiju u Beogradu. Učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Posle povlačenja preko Albanije, radio je kao državni službenik na Krfu i u Solunu. Umro je od tuberkuloze u 25. godini i sahranjen je na solunskom groblju Zejtilnik. Dela: četiri knjige pesama i više drama, uključujući "Kraljevu jesen" i "Uroševu ženidbu".

1893. - Povodom 400-godišnjice osnivanja Obodske štamparije, Književno-umetnička zajednica je pod predsedništvom Milana Milićevića priredila prvu izložbu srpskih knjiga u Beogradu.

1912. - Na Kolumbijskom univerzitetu ustanovljena je Pulicerova nagrada u čast Jozefa Pulicera, američkog novinara i osnivača senzacionalističke štampe. Nagrada se dodeljuje za dela iz oblasti američke istorije, poezije, drame, muzike i novinarstva. Nagrade se dele svake godine, a ograničene su na američke državljane.

1928. - U Engleskoj je smanjena starosna granica za žene u vezi sa pravom glasa sa 30 na 21 godinu.

1934. - Na Filipinima je pronađen najveći biser na svetu, težak 6,4 kilograma.

1945. - Oslobođen je koncentracioni logor Mathauzen.

1951. - Međunarodni Olimpijski komitet odobrio je učešće Rusiji na Olimpijskim igrama 1952.

1960. - Leonid Brežnjev postaje predsednik Sovjetskog Saveza.

1972. - L.A. Lejkersi su osvojili 26-ti NBA šampionat, porazivši Njujork Nikse sa 4:1.

Dogodilo se na današnji dan - 8. maj



- Danas je praznik Sveti apostol i jevanđelist Marko. On je bio saputnik i pomoćnik apostola Petra koji je u svojoj Poslanici Marka nazvao svojim duhovnim sinom. Marko je napisao Sveto Jevanđelje, koje je i apostol Petar posvedočio kao istinito. Posejao je seme hrišćanstva po Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja je otišao u Aleksandriju i tu osnovao crkvu, postavio episkope i učvrstio hrišćanstvo. Svoje propovedi je potkrepljivao mnogim čudesima i dobrim delima. Stradao je od neznabožaca koji su ga uhvatili i uz silne pogrde vukli po ulicama Aleksandrije. Sav izranavljen i krvav dospeo je u tamnicu, gde mu se javio anđeo nebeski, a potom i Isus. Sutradan su ponovo počeli da ga muče, ali je on izdahnuo i otišao dušom u bolji svet.

1794. - Osnovana je prva pošta u SAD-u.

1815. - Na brdu Ljubić kod Čačka, Srbi su u Drugom srpskom ustanku do nogu potukli trostruko jaču tursku vojsku. Oko 1.500 ustanika predvodili su Miloš Obrenović i Lazar Mutap, a oko 5.000 Turaka Imšir paša, poznat kao Ćaja paša. Pobeda je ustanicima ulila silno samopouzdanje i Srbe masovno podigla na oružje.

1840. - Aleksandar Volkot patentirao je postupak za dobijanje fotografija.

1873. - Prvu knjigu o vinu, "Iskusni podrumar", na srpskom je u Beču objavio Zaharije Stefanović Orfelin; u toj knjizi je pisao o berbi grožđa, spravljanju vina i podrumarstvu. Tvrdio je da su najbolja srpska vina manastirska, pre svih karlovačko.

1886. - Farmaceut iz Atlante, dr John Styth Pemberton, otkrio je formulu za čuveni napitak - koka-kolu.

1894. - Srpski fizičar Mihailo Pupin prijavio je u Njujorku patent za konstruisanje aparata za telefonske i telegrafske prenose na veće udaljenosti.

1895. - Kina je ustupila Japanu Tajvan na Šimonisekijevom miru.

1926. - Bennett i Byrd su prvi ljudi koji su preleteli avionom Severni pol.

1962. - Trolejbusi u Londonu izlaze iz gradskog saobraćaja.

1970. - Bitlsi su objavili album "Let it Be".

1980. - Svetska zdravstvena organizacija je objavila podatak da su male boginje iskorenjena bolest.

1984. - SSSR objavljuje da njihovi sportisti neće učestvovati na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu.

Dogodilo se na današnji dan - 9. maj



1265. - Rođen je najveći italijanski pesnik - Dante Aligijeri. Njegovo najznačajnije delo je "Božanstvena komedija", u kom na više mesta pominje i naš narod, naše krajeve i srpskog kralja Milutina. Ostala dela: "Novi život" (autobiografija u kojoj opisuje svoju ljubav prema Beatriče), "Gozba", "O narodnom govoru"...

1502. - Kolumbo je isplovio iz Španije na svoje četvrto i poslednje putovanje u Novi svet.

1788. - Engleski parlament doneo je akt kojim je zabranjena trgovina robljem.

1899. - Patentirana je mašina za košenje trave.

1901. - U Melburnu je prvi put zasedao Australijski parlament.

1901. - U Beogradu je radi ostvarenja narodnog ideala - ujedinjenja srpstva - osnovana tajna organizacija "Ujedinjenje ili smrt", kasnije nazvana "Crna ruka", čije su vođe bili Dragutin Dimitrijević Apis, Ilija Radivojević i Bogdan Radenković. Organizacija je predviđala upotrebu nasilja u rušenju Otomanske imperije i Austrougarske.

1936. - Italijani zauzimaju Adis Abebu nakon aneksiranja Etiopije.

1945. - Potpisivanjem akta o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke u razrušenom Berlinu, zvanično je završen Drugi svetski rat. Tekst o bezuslovnoj kapitualciji potpisali su feldmaršal Vilhem Kajtel, general Hans Jirgen Štumpf i admiral Hans Georg fon Frideburg, a sa savezničke strane ruski maršal Georgij Žukov i saveznički general Artur Teder. Tim činom okončan je najstrašniji ratni sukob u istoriji čovečanstva u kojem je učestvovala 61 zemlja sa ukupno 2,1 milijardom stanovnika ili 96% svetskog stanovništva. Ratni vihor je odneo oko 50 miliona života, od kojih su oko 30 miliona bili civili. Samo u nacističkim logorima, umoreno je oko 12 miliona ljudi. Materijalna razaranja su nemerljiva.

1945. - Čehoslovačka je oslobođena od nacističke okupacije.

1946. - Italijanski kralj Viktor Emanuel, koji je pomagao Musolinijev fašistički pokret i oslanjao se na njega, abdicira posle pobede republikanaca na izborima, a na presto dolazi kralj Umberto.

1949. - Princ Renije III stupa ne presto Monaka.

1960. - Nigerija postaje članica Komonvelta.

1960. - SAD je prva država koja je legalizovala upotrebu antibebi pilula.

1970. - U SAD-u 100.000 ljudi demonstrira protiv rata u Vijetnamu.

Dogodilo se na današnji dan - 12. maj



- Danas je praznik Sveti Vasilije Ostroški. Sveti Vasilije Ostroški rođen je u Popovom selu u Hercegovini od prostih i blagorodnih roditelja. Od malena je bio ispunjen ljubavlju prema veri i Crkvi a, kada je odrastao, otišao je u trebinjski manastir Uspenije Bogorodice i tu se zamonašio. Kao monah, ubrzo se pročuo zbog ozbiljnog i strogog podvižničkog života, a docnije je izabran i posvećen za episkopa zahumskog i skenderijskog. Kao arhijerej je živeo u manastiru Tvrdošu i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vernike čuvajući ih od turskih svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio svoj život. Umro je u 16. veku, a njegove čudotvorne i celebne mošti i njegov grob čuvaju se do današnjeg dana. U njihovu moć isceljenja i utehe veruju i pritiču im i hrišćani i muslimani. U Ostrogu se svake godine na Trojice održava veliki narodni sabor.

1733. - Marija Terezija, austrijska carica, u Pragu je krunisana i za kraljicu Češke.

1777. - New York Gazette objavio je prvu reklamu za sladoled.

1792. - Patentiran je toalet koji sam ispušta vodu posle upotrebe.

1925. - Uzbekistan i Kirgistan postaju autonomne republike unutar Sovjetskog Saveza.

1926. - U Petrogradu je premijerno izvedena Prva simfonija Dmitrija Šostakoviča.

1928. - Musolini ukida prava žena u Italiji.

1942. - Ruske snage okupiraju Krakov, gde ostaju do 23. avgusta 1943. godine.

1947. - Posle godinu dana snimanja, prikazana je "Slavica", prvi jugoslovenski igrani film posle Drugog svetskog rata. Režiser i scenarista bio je Vjekoslav Afrić, snimatelj Žorž Skrigin, a tumači glavnih uloga - Irena Kolesar, Marjan Lovrić i Ljubiša Jovanović.

1949. - U SAD je stigla prva žena ambasador. Bila je to S. V. L. Pandit iz Indije.

1952. - Charlton Playground preimenovan je u Bronks.

1959. - Elizabet Tejlor, američka glumica, udala se po četvrti put. Ovog puta njen muž postao je Edi Fišer.

1976. - Bajern iz Minhena osvaja 21. Evropski kup u fudbalu.

1982. - U Portugalu je jedan španski sveštenik sprečen u pokušaju atentata na papu Jovana Pavla II.

Dogodilo se na današnji dan - 14. maj



- Danas je praznik Sveti prorok Jeremija. Rođen je šest vekova pre Hrista nedaleko od Jerusalima. Počeo je da prorokuje u svojoj 15. godini. Stalno je proganjan jer je prorokovao mnoge nesreće carevima i velikašima zbog njihove vere u lažne idole i prinošenja dece na žrtvu tim idolima. Prorekao je skori pad Judejskog carstva. Jevreji su Jeremiju kamenovali u Misuru i tu je i sahranjen. Po predanju, car Aleksandar Veliki posetio je grob proroka Jeremije i naredio da mu se telo prenese i sahrani u Aleksandriji.

1610. - Ubijen je Anri IV, prvi vladar iz mlađeg ogranka francuske dinastije Burbona.

1643. - Francuski kralj Luj XIV, poznat kao "kralj Sunce", došao je na presto. Maksimalno je ojačao francuski apsolutizam, vodio mnoge ratove da bi obezbedio francusku hegemoniju u Evropi (npr. rat za Špansko nasleđe), sagradio Versaj i bio mecena mnogih književnika i umetnika.

1787. - U Filadelfiji su se okupili delegati radi izrade američkog ustava.

1811. - Paragvaj je dobio nezavisnost od Španije.

1878. - Prvi put je prodat vazelin, registrovan kao zaštitni znak za petrolejski žele.

1904. - Olimpijada je prvi put održana u SAD-u, u Sent Luisu.

1908. - Izveden je prvi putnički let avionom.

1932. - U Njujorku je održana parada pod nazivom "Mi hoćemo pivo". U to vreme je u SAD-u bila sprovedena prohibicija, tj. zabrana proizvodnje, prodaje i upotrebe alkohola, koja će biti ukinuta tek 1933.

1932. - Umro je srpski političar, ekonomista, diplomata, istoričar i pisac, Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije, utemeljivač Narodne banke Srbije, profesor ekonomije na Velikoj školi u Beogradu. Između 1873. i 1889. bio je više puta ministar inostranih poslova i ministar finansija. Kao šef srpske diplomatije, potpisao je s Austrougarskom 1881. Tajnu konvenciju, a kao ministar finansija uveo je dinar kao novčanu jedinicu Srbije i metarski sistem mera. Odlučujuće je doprineo izgradnji železnica u Srbiji i uključivanju Srbije u svetske finansijske tokove. Prvi je u Srbiji počeo sistematski da izučava privrednu istoriju. Posle pada dinastije Obrenović 1903, napustio je Srbiju i otišao u London, gde je živeo do smrti 1932.

1940. - Nacisti su bombardovali Roterdam, nakon čega se Holandija predala Nemačkoj.

1944. - Generali Rommel, Speidel i Von Stlpnagel neuspešno su pokušali da izvedu atentat na Hitlera.

1955. - Potpisan je Varšavski pakt, od strane SSSR-a, Bugarske, Albanije, Čehoslovačke, Istočne Nemačke, Mađarske, Poljske i Rumunije, kao savez o saradnji i uzajamnoj pomoći.

1963. - Kuvajt postaje 111. članica OUN.

1969. - Abortus i kontracepcija legalizovani su u Kanadi.

1986. - Institut za ratna dokumenta objavljuje kompletan dnevnik Ane Frank.

Dogodilo se na današnji dan - 15. maj



1567. - Marija Stjuart, škotska kraljica (1560-1567), udala se za Botvela, ubicu svog drugog muža.

1610. - Francuski parlament naimenuje Luja XIII za novog kralja. On je vladao do 1643, a kasnije je, uz pomoć kardinala Rišeljea, zaveo apsolutizam u Francuskoj, ugušio ustanak hugenota i stupio u tridesetogodišnji rat.

1618. - Johan Kepler otkrio je zakon o harmoniji, koji će biti objavljen u delu "Harmonices mundi" 1619, gde je izložen i Keplerov treći zakon o planetarnom kretanju.

1672. - U Masačusetsu je donet prvi copyright zakon (Zakon o autorskom pravu).

1800. - Engleski kralj Džordž III preživeo je i drugi pokušaj atentata.

1859. - Rođen je Pjer Kiri, francuski fizičar i hemičar. On je sa svojom ženom Marijom 1898. godine otkrio radioaktivne elemente polonijum i radijum i dokazao da radioaktivnost uglavnom ne zavisi od spoljašnjih uslova. Godine 1903. Marija i Pjer Kiri dobili su Nobelovu nagradu za hemiju.

1914. - Umro je srpski književni kritičar i istoričar književnosti Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije, najuticajniji kritičar svog vremena. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu i doktorirao u Lozani. Presudno je uticao na srpsku literaturu, boreći se za realizam i verodostojnost književnog dela. Prve radove objavio je u satiričnim i socijalističkim listovima, a zatim se visprenom kritikom - često beskompromisnom i presuditeljskom - najčešće oglašavao u "Srpskom književnom glasniku", koji je od 1905. do 1907. uređivao s Pavlom Popovićem, a potom do smrti sam. Dela: rasprave i studije "Pogled na današnju francusku književnost", "Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti", "Francuski romantičari i srpska narodna poezija", "Srpska književnost u XVIII veku", "Omladina i njena književnost", "Istorija nove srpske književnosti", "Jakov Ignjatović", kraće studije, kritike i prikazi sakupljeni u devet knjiga pod naslovom "Pisci i knjige".

1926. - Umro je poslednji turski sultan, Mohammed VI Vahideddin, koji je vladao od 1918. do 1922. godine.

1928. - Prvi put se pojavio u javnosti Diznijev crtani junak Miki Maus.

1930. - Ellen Church je prva stjuardesa koja je letela avionom.

1933. - Prvi put je u američkom Senatu uveden sistem ozuvučenja.

1945. - Jugoslavija je definitovno oslobođena od okupatora i jedinice Jugoslovenske armije slomile su i poslednji organizovani otpor neprijateljskih snaga u Drugom svetskom ratu. One su nemačkim trupama presekle odstupnicu, zarobile komandanta grupe armija E, general-pukovnika Aleksandera Lera (Alexander Loehr) - koji je u aprilu 1941. rukovodio bombardovanjem Beograda - i prinudile nemačke trupe na predaju. U četvorogodišnjem ratu, prema zvaničnim podacima jugoslovenskih vlasti, poginulo je milion i 706.000 Jugoslovena, a zemlja je porušena i opustošena.

1948. - Egipat, Liban, Sirija, Egipat u Saudijska Arabija udruženim snagama napadaju Izrael.

1957. - Velika Britanija je nad Božićnim ostrvima izvela probu svoje prve atomske bombe.

1966. - Otpočela je izgradnja hidroenergetskog i plovidbenog sistema "Đerdap" na Dunavu.

1970. - Izašao je poslednji album Bitlsa "Let It Be" u SAD-u.

1970. - Južna Afrika je isključena iz Olimpijskih igara.

Dogodilo se na današnji dan - 16. maj



1532. - Ser Tomas Mor, engleski humanista i državnik, daje ostavku ne funkciju lorda kancelara kralja Henrija VIII.

1568. - Škotska kraljica Marija Stjuart pobegla je u Englesku, gde je posle dugog zatočeništva, po nalogu kraljice Elizabete, predata sudu i pogubljena.

1770. - Marija Antoaneta, kći Marije Terezije, udaje se za budućeg francuskog kralja Luja XVI. Narod ju je omrznuo zbog rasipničkog života i negativnog uticaja na kralja, nazvavši je Gospođom deficit, pa je pogubljena za vreme Francuske revolucije.

1792. - U Danskoj je zabranjena trgovina robljem.

1812. - Počeli su pregovori posle šestogodišnjeg rusko-turskog rata u kojem su Turci poraženi i primorani na velike ustupke Rusiji. U tom ratu Srbi su se borili na strani Rusije, pa je Bukureštanski mir, zaključen 28. maja 1812, predvideo da sultan amnestira srpske ustanike. Dogovoreno je i da turska vlada stupi u direktne pregovore s predstavnicima Srbije radi sporazuma o njenoj autonomiji u okviru Otomanskog carstva, ali su Turci 1813. napali Srbiju i ugušili Prvi srpski ustanak, iskoristivši zauzetost Rusije ratom protiv agresorske armije francuskog cara Napoleona I.

1881. - Prvi tramvaj na struju pušten je u saobraćaj u gradiću Lichterfelder, u blizini Berlina.

1898. - Rođen je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata. U ratu je sa srpskom vojskom prošao albansku golgotu, posle čega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. U diplomatskoj službi bio je od 1923. - radio je u Rimu, a zatim u Vašingtonu, gde je umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama "Otkrovenje" najznačajnije je delo srpske poezije između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu "Dan šesti". Ostala dela: roman "Burleska gospodina Peruna boga groma", lirska proza "Ljudi govore", putopis "Afrika", drama "Sibinjanke".

1898. - Rođena je srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čija se topla, senzibilna, neposredna i muzikalna poezija odlikuje rodoljubljem i humanošću. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela: zbirke pesama "Pesme", "Zeleni vitez", "Pesnik i zavičaj", "Otadžbino, tu sam", "Miris zemlje", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Pesme iz Norveške", "Letopis Perunovih potomaka", "Ničija zemlja", "Slovo o ljubavi", priče "Ludilo srca", romani "Otvoren prozor", "Ne zaboraviti", dečji roman "Pradevojčica", zbirka bajki i proze u stihu "Oraščići palčići", putopis "Snimci iz Švajcarske".

1917. - Srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih srpskih pesnika, utopio se u Jonskom moru kod Krfa, kada je brod kojim se vraćao u otadžbinu u Prvom svetskom ratu torpedovala nemačka podmornica. S piscem Simom Pandurovićem, jednim od osnivača srpske moderne, uređivao je časopis "Književna nedelja". U Prvom svetskom ratu povukao se sa srpskom vojskom preko Albanije, posle čega je otišao u Francusku. Lirika mu je autentična, veoma senzibilna i fluidna, muzikalna u ritmu i emocijama, okrenuta unutarnjem životu, maštanju i halucinacijama. Njegov pesimizam iskazuje viziju smrti, zloslutnosti i dubok lični bol, a pesma "Možda spava" ubraja se u najizrazitija lirska ostvarenja simbolizma u srpskoj poeziji. Dela: zbirke pesama "Utopljene duše", "Mi čekamo cara".

1920. - Katolička crkva proglasila je Jovanku Orleanku sveticom.

1941. - Poslednji nemački vazdušni napad na Veliku Britaniju. Bombardovan je grad Birmingem.

1972. - U rad je pušten hidroenergetski i plovidbeni sistem "Đerdap", zajednički graditeljski poduhvat Jugoslavije i Rumunije. Sistem je koštao oko 400 miliona dolara, a elektroprivrede dveju zemalja dobile su 5,6 milijardi kilovat-časova struje godišnje.

Dogodilo se na današnji dan - 24. maj

- Danas je Dan slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija, Grka iz Soluna, osnivača slovenske književnosti i tvoraca prvog slovenskog pisma - glagoljice. To pismo stvoreno je prilagođavanjem grčke azbuke slovenskim glasovnim potrebama. Na glagoljicu su Ćirilo i Metodije preveli više crkvenih knjiga. U prosvetiteljskom radu u Velikoj Moravskoj, gde ih je na molbu kneza Rastislava poslao vizantijski car Mihailo III, naišli su na veliki otpor nemačkih crkvenih velikodostojnika, pa su morali da idu u Rim kako bi se pravdali pred papom. Posle Ćirilove smrti u Rimu, Metodije je nastavio misionarski rad u Moravskoj i Panoniji. Kad je umro, njegovi učenici su proterani iz Moravske, ali su nastavili rad među Južnim Slovenima.

1543. - U Poljskoj je umro Nikola Kopernik, slavni reformator astronomije koji je umesto geocentričnog postavio heliocentrični sistem sveta.

1738. - Osnovana je metodistička crkva. Ona broji oko 25 miliona vernika, a deli se na veslijevce i kalviniste.

1830. - Napisana je pesma "Mary Had A Little Lamb".

1850. - Rođen je srpski revolucionar Afanasije Stojanović, jedini učesnik Pariske komune među Južnim Slovenima, koji je 1871. ranjen na barikadama. Posle propasti Komune, vratio se u Srbiju, gde je dvaput zatvaran, potom se sklonio u Austriju, a zatim u Rusiju, gde je umro i sahranjen uz najveće vojne počasti.

1862. - Otvoren je Vestminsterski most na Temzi u Londonu.

1899. - U Bostonu je otvorena prva radionica za popravku automobila.

1899. - Rođen je srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu i starog dela palate "Borba". Jedan je od osnivača i dugogodišnjih predsednika Grupe arhitekata modernog pravca posle Prvog svetskog rata. Dela: "Poljoprivredne zgrade", "Industrijska arhitektura", "Stara gradska i seoska arhitektura u Srbiji", "Seoska arhitektura i rurizam".

1903. - Rođen je Aram Hačaturijan, jermenski kompozitor. Njegovo stvaranje, osnovano uglavnom na jermenskom muzičkom folkloru, odlikuje se bogatstvom ritmike i instrumentalnih boja. Glavna dela: baleti "Gajane", "Spartak", koncerti za klavir, violinu i orkestar, simfonije, kamerna muzika...

1905. - Rođen je Mihail Šolohov, jedan od značajnijih ruskih pisaca. Roman "Tihi Don", na kojem je radio punih 15 godina, veličanstvena je epopeja života donskih Kozaka 1912-1922, nezaboravna slika revolucije. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1966. godine. Dela: "Priče sa Dona", "Azurna stepa", "Nauka mržnje"...

1915. - Tomas Edison otkrio je aparat pomoću kojeg je bilo moguće snimati telefonske razgovore.

1916. - U Velikoj Britaniji je uvedena regrutna obaveza.

1921. - Izabran je prvi parlament u Severnoj Irskoj.

1926. - Otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu, čija gradnja je uz pomoć Karnegijeve zadužbine započeta 1921, a završena 1924. Bila je to prva zgrada u Srbiji namenski građena za biblioteku. Naziv Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" dobila je 1946.

1931. - Prvi put je jedan voz opremljen klima-uređajem.

1954. - Osnovana je nemačka avio-kompanija Lufthansa.

1954. - IBM je predstavio vakuumsku cev - "elektronski mozak" - koja je mogla da obavlja deset miliona operacija na čas.

1993. - Posle 30-godišnjeg građanskog rata, Eritreja je izdejstvovala nezavisnost od Etiopije.

Dogodilo se na današnji dan - 31. maj

1594. - Umro je Jakopo Robusti Tintoreto, italijanski slikar, jedan od najvećih majstora venecijanske slikarske škole. Više po ambicijama nego po ostvarenjima, vezan je za maniriste, a izvršio je i veliki uticaj na kasnija pokolenja, naročito na impresioniste. Dela: freske u Sikstinskoj kapeli, "Uvođenje bogorodice u hram", "Postanak Mlečnog puta"...

1809. - Poginuo je srpski nacionalni junak Stevan Sinđelić, resavski vojvoda, ispalivši iz kubure hitac u skladište municije u šancu na uzvišenju Čegar kraj Niša, u jeku borbe s brojčano nadmoćnim Turcima u Prvom srpskom ustanku. Eksplozija je digla šanac u vazduh, usmrtivši i branioce i 6.000 Turaka koji su upali u utvrđenje. Sinđelić se u maju 1809. sa 3.000 Resavaca pridružio ustanicima koji su nameravali da oslobode Niš. Na Čegru je bio u najisturenijem od šest srpskih šančeva i na njega je napad usmerio komandant Niške tvrđave, Kuršid paša, ali su ustanici odbili više turskih juriša. Kad je uvideo da proređeni branioci, uprkos neviđenom herojstvu, ne mogu da odole turskoj sili, zapalio je skladište municije. Posle bitke, paša je, da bi zastrašio Srbe, naredio da se od glava poginulih ustanika ozida kula, koja je dobila naziv Ćele-kula. Prvobitno su na njoj bile 952 lobanje, a sada je ostalo svega nekoliko desetina. Sinđelić je učestvovao u svim borbama u Pomoravlju od početka ustanka 1804. i istakao se u bojevima na Ivankovcu 1805, kad je za pokazanu hrabrost dobio čin vojvode, i na Deligradu 1806, pod komandom Petra Dobrnjca.

1809. - U Beču je umro kompozitor Jozef Hajdn. Najveći značaj imaju njegove simfonije i gudački kvarteti, čiji je klasični oblik usavršio i proširio u pogledu tematike i doneo novine u orkestraciji. Boraveći u sredini nastanjenoj još od 16. veka Gradišćanskim Hrvatima, napajao se slovenskim narodnim napevima, koje je uneo u mnoga dela, između ostalog i u austrijsku himnu "Gott erhalte".

1848. - Karl Marks je izdao prvi broj svog lista "Reinische Zeitung".

1879. - Otvoren je Madison Square Garden.

1884. - Dr John Harvey Kellogg je patentirao pahuljice od žita.

1891. - Otpočeli su radovi na Transibirskoj železnici, koja vodi od Sverdlovska (Ural) do Vladivostoka. Izgradnja je završena 1905. godine, a železnica je duga 9.337 km.

1906. - U Madridu je izvršen atentat na kralja Alfonsa XIII.

1907. - Jovan Lončarević je odbranio doktorsku tezu, čime je postao prvi doktor nauka u Srbiji. Petnaest godina kasnije doktorirala je i prva žena u Srbiji. Od 1905. godine, kada je osnovan prvi srpski Univerzitet - Univerzitet u Beogradu, najviše doktora nauka dali su medicinski i prirodnomatematički fakulteti. Od 1914. do 1919. godine nijedan naučnik nije odbranio doktorsku tezu, a "prazna" godina je bila i 1921. Prema nedavno objavljenim podacima, Jugoslavija trenutno ima 14.854 doktora nauka, 25.050 magistara i 7.538 specijalista.

1907. - Na ulice Njujorka su izašla prva taksi vozila.

1917. - Snimljena je prva džez ploča ("Dark Town Strutters Ball").

1919. - Iznad Hjustona se prvi put jedan par venčao u avionu.

1961. - U Sent Luisu je otvoren zabavni park Čaka Berija - "Berryland".

1965. - Džim Klark je prvi stranac koji je za 49 godina održavanja automobilskih trka "Indijanapolis 500" osvojio prvo mesto.

1969. - Džon Lenon i Joko Ono su snimili "Give Peace a Chance".

1991. - U Australiji se udala najstarija mlada na svetu - Minnie Munro (102 godine), udala se za 19 godina mlađeg Dudley Reida.

1992. - Na prvim višestranačkim izborima za Veće građana Skupštine Savezne Republike Jugoslavije, koje je bojkotovala većina opozicionih partija, pobedile su Socijalistička partija Srbije i Demokratska partija socijalista Crne Gore, a poslanička mesta su osvojili i kandidati Srpske radikalne stranke i Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju.

Na danasnji dan 1941 nemacka je napala SSSR iako je bio sklopljen dogovor o nenapadanju.

Dogodilo se na današnji dan - 6. jul


1415. - Spaljen je kao jeretik Jan Hus, češki verski reformator i narodni propovednik, profesor i rektor Univerziteta u Pragu. Ustao je protiv nemačkog uticaja u Češkoj i borio se protiv bogaćenja i zloupotreba u katoličkoj crkvi. Papa ga je osudio i bacio na njega anatemu 1410. godine. U svom glavnom delu - "De ecclesia" - Hus je, pozivajući se na Bibliju, osporavao papi mešanje u svetovne stvari, tražio da osnov vere bude Sveto pismo i da se crkva liši svojih velikih poseda. Pozvan je na Koncil u Konstanci kako bi izneo svoja gledišta, uz garancije da mu se ništa neće desiti, ali su ga ipak uhapsili i pogubili kao jeretika.

1483. - Krunisan je engleski kralj Ričard III. Vladao je dve godine i poginuo je kod Bosvorta, u borbi sa Henrikom VII iz dinastije Tjudora.

1785. - Američki kongres usvojio je odluku da se nacionalna valuta nazove dolar.

1855. - Rođen je srpski vojvoda Živojin Mišić, učesnik svih ratova koje je Srbija vodila od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovođa u Prvom svetskom ratu. Vojno obrazovanje stekao je u Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj Streljačkoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu predavao je od 1898. do 1904. strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, uspešno je komandovao bataljonom, zatim odredom, istakavši se izuzetnom hrabrošću. Bataljonom je komandovao i u srpsko-turskom ratu 1885, a 1904. je penzionisan, i to zbog sumnje da je neprijateljski raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića. Zbog vojno-političke situacije u kojoj se Srbija našla posle austrougaske aneksije Bosne i Hercegovine, aktiviran je 1909, na zahtev načelnika Glavnog generalštaba - vojvode Radomira Putnika, i postavljen za njegovog pomoćnika. U Prvom balkanskom ratu, pokazao se kao sjajan strateg i jedan je od najzaslužnijih za pobedu nad Turcima 1912. u Kumanovskoj bici. U balkanskim ratovima i na početku Prvog svetskog rata, bio je pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande. Na sopstvenu molbu, 15. novembra 1914, tokom Kolubarske bitke, postavljen je za komandanta Prve armije, koja je zapala u veoma tešku situaciju. Povrativši joj poljuljani moral, uspeo je izuzetnim taktičkim potezima da zaposedne Suvoborski greben, a potom energičnim dejstvima potpuno razbije austrougarske trupe. Kolubarska bitka, u kojoj je 300.000 austrougarskih agresorskih vojnika do nogu potukla srpska vojska od 120.000 boraca, jedinstven je primer u istoriji ratova koji svedoči o tome da se armija kojoj je predviđan brzi slom za kratko vreme može reorganizovati, preći u kontraofanzivu i neprijatelju naneti odlučujući poraz, zbog čega se i danas izučava na vojnim akademijama širom sveta. Za briljantnu strategiju kojom je tada nadmudrio austrougarsku komandu, Živojin Mišić unapređen je u čin vojvode. Prilikom povlačenja srpske vojske 1915, operacije Prve armije znatno su pomogle srpskoj Vrhovnoj komandi da osujeti plan opkoljavanja srpske vojske, plan koji je pripremio nemački feldmaršal Fon Makenzen. Kao načelnik štaba Vrhovne komande srpske vojske, Živojin Mišić rukovodio je 1918. pripremama za proboj Solunskog fronta i potom uraganskom ofanzivom srpske vojske, odlučujuće doprinevši odbacivanju zahteva savezničke komande da Prva armija pod komandom Petra Bojovića obustavi napredovanje, jer se odvojila od glavnine savezničkih snaga na rizičnu udaljenost od 200 kilometara. Napisao je više vojnih dela, uključujući "Strategiju", izdatu 1907.

1912. - U Stokholmu su otvorene pete Olimpijske igre.

1958. - Aljaska je postala 49. američka država.

1959. - Sarska oblast postaje deo Savezne Republike Nemačke. Ova industrijska oblast na granici Francuske, posle Prvog svetskog rata data je na upravu Francuskoj na period od 15 godina, kao naknada za ratnu štetu od nemačkog pustošenja i razaranja 1914-1918. Plebiscitom iz 1935, ponovo je vraćena Nemačkoj, pa je jedno vreme uživala status autonomne oblasti u carinskoj i ekonomskoj uniji sa Francuskom. Status se promenio na osnovu francusko-nemačkog sporazuma iz 1957, a proces reintegracije sa SR Nemačkom završen je upravo na današnji dan.

1962. - Umro je Vilijem Fokner, amrički romasijer i pripovedač, jedan od najvećih američkih pisaca XX veka i, uz Džejmsa Džojsa i Virdžiniju Vulf, najznamenitiji predstavnik modernog psihološkog romana ili 'romana toka svesti'. Neraskidivo vezan za zavičajnu državu Misisipi i gradić Oksford - mesta koja će u njegovim delima postati pokrajina Joknapatafa i varoš Džeferson - Fokner je u svom relativno bogatom književnom opusu nastojao prvenstveno da naslika političku i društvenu istoriju američkog Juga, i to mahom putem prikazivanja odnosa između Severa i Juga i crnaca i belaca, mada bez jasnih težnji da dati odnos protumači i s tim u vezi da vlastiti sud. Američki Jug prikazan je u Foknerovim romanima i pripovetkama kao zemlja poraza i propadanja, incesta i nasilja, beznađa i opšteg ludila, buke i besa. Fokner pak ide pretežno za tim da unutar takvog sveta, sveta u kojem vlada kataklizma tradicionalnih i večnih vrednosti, izgradi i istakne sliku ljudske sudbine koja je, gotovo po pravilu, obeležena propašću i samouništeljem. S obzirom na tematiku svojih dela, Fokner je u Americi, a potom i u Evropi, stekao glas najživopisnijeg hroničara nasilja, degeneracije i perverzije Juga. Dela: romani "Vojnikova plata", "Sartoris", "Buka i bes", "Na umoru", "Svetilište", "Svetlost u avgustu", "Avesalome, Avesalome!", "Divlje palme", roman koji čine dve zasebne, posve različite i tematski nepovezane pripovetke ("Divlje palme" i "Starac"), "Uljez u prašini", zbirke novela "Ovih 13" i "Dr Martino", "Konjički gambit", "Nepobeđeni" i "Siđi, Mojsije" - zbirke pripovedaka koje autor smatra romanima, kao i drama "Rekvijem za kaluđericu". Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1949. godine.

1964. - U Londonu je premijerno prikazan film Bitlsa - "Hard Day's Night".

1991. - Štefi Graf osvojila je Vimbldon pobedom nad Gabrijelom Sabatini u finalu.

Dogodilo se na današnji dan - 7. jul

Pravoslavna crkva danas slavi Rođenje svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg - Ivanjdan. Pre no što je arhangel Gavrilo objavio čudesno začeće device Marije, objavio je čudesno začeće starice Jelisavete, Zaharijeve žene. Zaharija nije odmah poverovao rečima koje je čuo i ostao je nem sve do osmog dana po rođenju deteta. Kada su se sakupili rođaci zbog obrezanja i davanja imena detetu, otac Zaharija, budući nem, napisao je na daščici ime Jovan i istog trenutka progovorio. O ovom čudesnom događaju pročulo se po celom Izrailju, te je glas stigao i do cara Iroda, koji je naredio da se pokolju sva muška deca po Vitlejemu. Jelisaveta je uspela da sa svojim sinom Jovanom pobegne i sakrije se u nekoj pešteri. Tu je uskoro i preminula, a dečak je ostao sam u pustinji, prepušten staranju Boga i anđela Božijih.

1860. - Rođen je Gustav Maler, austrijski kompozitor i dirigent, naročito istaknut kao kompozitor simfonija u koje je uneo mnogo individualnog. Dela: deset simfonija, "Pesma o zemlji" (simfonija za mecosopran, tenor i orkestar), ciklusi solo pesama...

1893. - Rođen je Vladimir Majakovski, ruski pesnik. Počeo je kao futurist i jedan je od osnivača ovog pravca u Rusiji. Opevao je predrevolucionarne i revolucionarne procese u ruskom društvu. Njegovo stvaralaštvo izvršilo je veliki uticaj na razvoj sovjetske poezije. Važnija dela: pesme "Levi marš", "Konferencijaši", poeme "Oblak u pantalonama", "Flauta-kičma", "O tome", "Čovek"...

1941. - Srpski komunista Živorad - Žikica Jovanović Španac u Drugom svetskom ratu je na vašaru u Beloj Crkvi ubio dvojicu srpskih žandarma, koji zločin nisu ničim izazvali. Taj datum posle rata je proglašen za dan ustanka naroda Srbije protiv nemačkih okupatora.

1967. - Umrla je Vivijen Li, engleska filmska i pozorišna glumica koja je 1939. otišla u Holivud radi uloge Skarlet O'Hare u filmu "Prohujalo s vihorom" za koju je dobila Oskara. Istu nagradu dobila je i 1951. godine za film "Tramvaj zvani želja".

1967. - Bitlsi su izbacili singl "All You Need is Love".

1978. - Solomonova ostrva u Melaneziji dobila su nezavisnost od Velike Britanije.

1986. - Izašla je unapređena verzija IBM-PC DOS 3.2.

1991. - Martin Stič osvojio je Vimbldon pobedom nad Borisom Bekerom u finalu.

Dogodilo se na današnji dan - 8. jul

1693. - Njujork je prvi među američkim kolonijama uveo nošenje policijskih uniformi.

1709. - Odigrala se bitka kod Poltave, u kojoj su Rusi, predvođeni Petrom Velikim, porazili Šveđane pod Karlom XII.

1796. - Izdat je prvi američki pasoš.

1838. - Rođen je grof Ferdinand Cepelin, nemački oficir i konstruktor, koji je 1900. godine, u saradnji sa Ludvigom Dirom, konstruisao veliku vazdušnu lađu - dirižabl, napunjenu gasom lakšim od vazduha - koja je po njemu nazvana cepelin.

1920. - Gradu Šapcu svečano je uručeno francusko odlikovanje Ratni krst za herojstvo i stradanje stanovništva u Prvom svetskom ratu. Šabac je 1914. i 1915. pretrpeo velika razaranja od austrougarske vojske, koja je počinila masovne ratne zločine nad srpskim civilima u Šapcu i Mačvi.

1920. - U ofanzivi Crvene armije kod Rovna u Ukrajini, poginuo je srpski revolucionar Aleksa Dundić, pomoćnik komandanta puka Šeste konjičke divizije Crvene armije i heroj Oktobarske revolucije. Njegovo pravo ime i prezime i mesto rođenja nisu pouzdano utvrđeni, ali je najverovanija pretpostavka da je rođen u selu Ražana kraj Kosjerića u zapadnoj Srbiji. Kao dobrovoljac srpske vojske u Prvom svetskom ratu, pao je posle ranjavanja u austrougarsko zarobljeništvo, odakle je prebegao u Rusiju i pridružio se Crvenoj armiji. Postao je čuven po hrabrosti i među prvima je odlikovan Ordenom crvene zastave. U znak priznanja, urna s njegovim pepelom položena je u zidine Kremlja, a u Rovnu mu je podignut spomenik.

1956. - U Beogradu je izveden prvi javni TV prenos bežičnim putem, i to povodom proslave stogodišnjice rođenja srpskog naučnika Nikole Tesle. Program iz privremenog TV studija u Institutu "Nikola Tesla" u Beogradu građani su pratili na četrdesetak prijemnika smeštenih u izloge prodavnica u raznim delovima grada.

1977. - Sabra Starr postavila je rekord, završivši svoj 100-časovni trbušni ples.

1990. - Stefan Edberg osvojio je Vimbldon pobedom nad Borisom Bekerom u finalu.

Dogodilo se na današnji dan - 10. jul

1856. - Rođen je srpski fizičar i pronalazač Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike, tvorac "novog tehničkog poretka"; zahvaljujući njegovim izumima, postavljen je temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehničkog razvoja ljudskog roda u 20. veku. Pronašao je obrtno magnetno polje, trofazni sistem prenosa električne energije, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, izuma bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije. Pionir je i radio tehnike, bežične telegrafije, radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na slapovima Nijagare. Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmeničnih struja, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu. Posle okončanja studija elektrotehnike u Gracu i kraćeg stažiranja u Budimpešti i Parizu, odselio se u SAD, čiji je državljanin postao 1884, ali je sve do smrti u Njujorku, na pravoslavni Božić 1943, održavao bliske kontakte s otadžbinom. U SAD-u je, proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, ostvario najveće naučne poduhvate. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. godine, jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica jačine magnetnog polja. Rođen je kao četvrto dete Milutina i Đuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici u srpskom selu Smiljan u Lici.

1866. - Edson P Clark patentirao je olovku čiji trag je nemoguće izbrisati.

1871. - Rođen je Marsel Prust, jedan od najvećih francuskih književnika i najkompleksnijih i najzagonetnijih književnih stvaralaca uopšte. Još od ranog detinjstva, počeo je da boluje od astme, s tim što je u njegovom slučaju ova bolest bila psihosomatske prirode i služila mu pre svega kao valjan izgovor za nerad i način da iznudi pažnju i popustljivost roditelja, naročito majke. Inače, Prustov odnos prema majci nesumnjivo je veoma značajan biografski element za piščevo književnokritičko stanovište. Književnik je, naime, patio od Edipovog kompleksa, koji je, razume se, pothranjivala i sama majka, koja ga je do kraja života tretirala kao četvorogodišnje dete, neprestano nad njim bdela, čak prevodila Raskina umesto njega; time ga je potpuno onesposobila za život i učinila neverovatnim egocentrikom. Svemu tome doprineo je i otac, koji je neretko iz efemerne strogosti prelazio u krajnje popuštanje (poznata epizoda iz "Kombrea"). Popustljivost svojih roditelja Prust je maksimalno zloupotrebljavao, te je postao vrsta porodičnog tiranina, sadiste, dok je, s druge strane, bio seksualni mazohista. Nakon majčine smrti ("malom Marselu" tada je bilo 35 godina), povlači se iz društvenog života i osamljuje se u malom stanu u bulevaru Osman, gde od 1910. do 1922. radi na epohalnom "Traganju za izgubljenim vremenom" i iz kog gotovo uopšte ne izlazi. Budući da je patio od klaustrofilije, taj stan bio je, po njegovoj želji, hermetički zaptiven, obložen plutom radi sprečavalja buke i sa uvek navučenim šalonima (sam Prust o njemu je pisao kao o kovčegu); pisac je u njemu danju spavao, a noću pisao, i to uvijen u slojeve ćebadi, jer se i zimi i leti tresao od hladnoće. Čini se, međutim, da je, i pored sve svoje lenosti, ipak postao pre zatočenik svoje vokacije nego bolesti. Nakon majčine smrti, Prust počinje otvoreno da živi i homoseksualnim životom i životom sadomazohiste, pri čemu je simptomatično da i u Prustovom delu homoseksualnost po pravilu ide podruku sa perverzijom, tj. sadomazohizmom. Stvaralaštvo: zbirka skica i priča "Zadovoljstva i dani", pastiši, prevodi Raskina, zbirka eseja "Protiv Sent Beva", nedovršen mladalački autobiografski roman "Žan Santej" i petotomno "Traganje za izgubljenim vremenom", roman koji je, kao uostalom i gotovo sva moderna prozna dela 20. veka, lišen fabule u smislu neposrednog aktualnog zbivanja. Junak, dakle, u ovom delu ne dolazi u sukob sa spoljnim svetom, već je razvoj njegove ličnosti uslovljen subjektivnim unutarnjim doživljajima i nadražajima koji mu konačno otkrivaju i vokaciju. Zahvaljujući nehotičnim sećanjima na vanvremene trenutke iz svog života, junak dolazi do prosvetljenja, pa i do ovostranog spasenja, shvativši da se mora posvetiti pisanju romana kako bi vratio izgubljeno vreme i svom besplodnom životu dao smisao.

1886. - Erupcija vulkana Tarawera uništila je čuvene roze-bele terase kalcijum-karbonata na Novom Zelandu.

1892. - U Ohaju je prvi put ulica popločana betonom.

1926. - Rođen je srpski glumac Pavle Vuisić, "vulkan glume, života i snage", kako ga je opisao Orson Vels. Već u prvom filmu - "Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića 1950. - nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od sto filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne "Šešir gospodina Vujića". Filmovi: "Ko to tamo peva", "Sjećaš li se Doli Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula", "Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba", "Žeđ", "Horoskop", "Inspektor", "Sam", "Pogon B", "Kad čuješ zvona", "Događaj", "Konjuh planinom".

1933. - Njujorški policajci prvi su primenili radio-veze u svom radu.

1943. - SAD i Velika Britanija izvršile su invaziju na Siciliju u Drugom svetskom ratu.

1958. - U Engleskoj su instalirani prvi parking satovi.

1973. - Nakon 300 godina engleske vladavine, Bahami su dobili nezavisnost.

Dogodilo se na današnji dan - 11. jul

1844. - Rođen je srpski kralj Petar I Karađorđević - kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom do smrti 1921. Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - čija je vladavina obeležena razvojem parlamentarne demokratije, ubrzanim privrednim razvojem, kulturnim napretkom i slobodom štampe kakva u Srbiji u 20. veku nije postojala ni pre ni posle njega. Tokom vladavine "Njegovog veličanstva svetog starca", kako su ga nazivali u Francuskoj, ojačane su političke i kulturne veze s južnoslovenskim narodima, a pod njegovim žezlom, Srbija je bila Pijemont slobode, ideal ustavnog uređenja i žarište napretka u tom delu Evrope. Posle zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra Karađorđevića (Karađorđev sin), živeo je u inostranstvu i završio je Vojnu akademiju u Sen Siru i višu Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je kao dobrovoljac u Legiji stranaca u francusko-pruskom ratu 1870. i 1871, kad je za izuzetnu hrabrost odlikovan Ordenom Legije časti, postavši jedini evropski vladalac koji je to odličje zaslužio na bojnom polju. Pod imenom Petar Mrkonjić, u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaničkim odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština Srbije ga je 15. juna 1903. izabrala za kralja. U narodu - koji ga je najčešće zvao čika Pera - uživao je ogromno poštovanje, zbog izuzetnog poštenja i krajnje skromnog načina života. U balkanskim ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti se povukao 1914, u korist sina Aleksandra, koji je u njegovo ime vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915, prošao je sa srpskom vojskom golgotu tokom povlačenja preko Albanije. Preveo je na srpski spis "O slobodi" engleskog filozofa Džona Stjuarta Mila.

1876. - U crnogorsko-turskom ratu od 1876. do 1878, Crnogorci su u boju na Fundini u Kučima do nogu potukli odred od oko 6.000 turskih vojnika.

1921. - Mongolija je dobila nezavisnost od Kine.

1937. - Umro je Džordž Geršvin, američki kompozitor. Stvarao je u stilu simfonijskog džeza. Komponovao je opere, simfonijske poeme, koncerte za klavir i orkestar, muzičke komedije i dr. Mnoge njegove kompozicije poslužile su za koreografisanje i filmsku muziku. Dela: "Porgi i Bes", simfonijska poema "Amerikanac u Parizu", "Rapsodija u plavom" i dr.

1952. - Dvajt Ajzenhauer, američki general, nominovan je za predsednika SAD na listi republikanaca.

1962. - Kosmonaut Mikolov postavio je ondašnji rekord u najdužem boravku u svemiru - četiri dana.

1962. - Fred Baldasare je prvi čovek koji je preronio Lamanš.

1966. - Prvi put je nastupila čuvena pevačica Dženis Džoplin. Rođena je kao Dženis Lin Džoplin, u Port Arturu, Teksas, SAD, 19. januara 1943. Pobegla je od kuće sa 17 godina i počela da peva najpre u Ostinu, u Teksasu, a potom i u Los Anđelesu (uglavnom kantri), da bi se, putujući ka San Francisku, pridružila grupi "Big Brother And The Holding Company". S njima je i prvi put javno nastupila na koncertu. Umrla je od predoziranja drogom (heroin), u dvadesetosmoj godini, 4. oktobra 1970. u Los Anđelesu.

1982. - Umro je srpski pisac Mehmed - Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka. Kako je sam otkrio, potomak je srpske porodice Vujovića. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943, otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor "Bosna-filma" i glavni urednik "Svjetlosti". Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti. Roman "Derviš i smrt" jedan od najznačajnijih u srpskoj literaturi, odlikuje se osobenošću tretiranja teme, gustinom opservacije čovekovog života u tragičnim okolnostima, refleksijama o ljudskoj egzistenciji i - kao i druga Selimovićeva dela - unutrašnjim čarom pripovedanja. Ostala dela: romani "Tišina", "Tvrđava", "Magla i mjesečina", "Krug" (nedovršen), zbirke pripovedaka "Prva četa", "Tuđa zemlja", "Đevojka zlatne kose", studija "Za i protiv Vuka", eseji "Pisci, mišljenja, razgovori", memoarska proza "Sjećanja", nekoliko filmskih scenarija.

1986. - Ingrid Kristiansen, norveški atletičar, postavio je novi svetski rekord na 10.000 metara - 30:13:74.

1986. - Rumunka Maricica Puica pretrčala je 2.000 metara za 5:28:69 i time postavila rekord za žene.

1989. - Umro je ser Lorens Olivije, engleski glumac i reditelj, jedan od najpoznatijih pozorišnih i filmskih umetnika. Bio je znameniti interpretator dela elizabetanske epohe, posebno Šekspira. Glavni filmovi: "Hamlet", "Orkanski visovi", "Rebeka", "Henri III"... Za režiju filma "Hamlet" dobio je Oskara.

1991. - Na Havajima se videlo potpuno pomračenje Sunca.

Почаст Тесли на "Гуглу"


Познати научник рођен је 1856. године у селу Смиљану, код Госпића, на војној граници тадашње Аустроугарске

Dogodilo se na današnji dan - 12. jul

Pravoslavna crkva danas slavi praznik Sveti apostoli Petar i Pavle - Petrovdan. Sveti apostol Petar je prvi od učenika koji je jasno izrazio veru u Gospoda Isusa Hrista rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga" (Mt 16, 16). Njegova vera postepeno se utvrđivala, jer kada je Gospod izveden pred sud, Petar ga se tri puta odrekao, ali se zbog toga pokajao i postao potom silni i neustrašivi propovednik Jevanđelja. Posle jedne njegove besede, tri hiljade ljudi obratilo se u veru. Pomagao je i verom isceljivao ljude. Po zapovesti cara Nerona, Petar je razapet na krst, a on sam molio je dželate da ga raspnu glavom okrenutom nadole, smatrajući sebe nedostojnim da umre kao njegov Gospod. Sveti apostol Pavle najpre se zvao Savle i bio je farisej i progonitelj hrišćana. Kada se čudesno preobratio u veru, postao je apostol i vatreni pobornik i propovednik Jevanđelja, od granica Arabije do Španije. Mnogo je stradao i strpljivo podnosio muke, čvrst i stamen i svojoj veri u Gospoda. Posečen je u Rimu u vreme cara Nerona, kao i apostol Petar.

1859. - Crnogorski knjaz Danilo Petrović zabranio je običaj sečenja i izlaganja odsečenih glava neprijatelja. On je sečenje glava ocenio kao kukavičluk, a zarobljavanje neprijatelja kao vrlinu.

1884. - Rođen je Amadeo Modiljani, italijanski moderni slikar. Slikarstvo je studirao u Firenci i Veneciji. Od 1906. godine pa do smrti, živeo je i radio u Parizu. Vidan predstavnik Pariske škole, u ranoj mladosti bavio se i skulpturom u kojoj se osećao uticaj crnačke plastike. Najviše je slikao ženske aktove i vajao figure radnica.

1904. - Rođen je Pablo Neruda, čileanski pesnik. Smatra se najreprezentativnijim savremenim liričarem Latinske Amerike. Njegova poezija prolazila je kroz nekoliko faza. U prvim zbirkama je pod uticajem modernista i postromantičara ("Praznična pesma" i "Suton"), a drugu fazu karakteriše sve jače osećanje prolaznosti svega ("Boravak na zemlji"). Borba republikanaca u građanskom ratu budi u njemu novu veru u ljudske i društvene vrednosti. Od tada je njegova poezija okrenuta idealima socijalne i političke borbe. Najbolje i najčuvenije njegove zbirke su: "Opšta pesma", "Grožđe i vetar" i "Elementarne ode".

1912. - Prvi put je u SAD-u prikazan strani umetnički film. Bio je to film "Kraljica Elizabeta".

1920. - Litvanija i SSSR potpisale su primirje. Litvanija je postala nezavisna republika.

1928. - Prvi put je rađen televizijski prenos jednog teniskog meča.

1941. - U Cetinju je u Drugom svetskom ratu, na skupštini crnogorskih kvislinga, proglašena "suverena i nezavisna" Crna Gora pod italijanskim protektoratom. Vlada te "nezavisne države" pala je već sutradan, izbijanjem opštenarodnog ustanka protiv okupatorskih snaga fašističke Italije.

1984. - Umro je srpski pisac i diplomata Marko Ristić, jedan od najaktivnijih u krugu srpskih nadrealista. Posle završenog Filozofskog fakulteta u Beogradu, između dva svetska rata izdavao je i uređivao većinu nadrealističkih časopisa, a po okončanju Drugog svetskog rata, bio je jugoslovenski ambasador u Francuskoj. Dela: pesme "Od sreće i od sna", "Bez mere", eseji "Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog" (s Kočom Popovićem), "Koje su pobude i kakvi uspesi školske filozofije", "Smrt fašizmu - sloboda narodu", "Književna politika", "Ljudi u nevremenu", "Od istog pisca", "Krleža", "Prostor-vreme", "Politička književnost", "Nacer tiempo", "Svedok ili saučesnik".

2000. - Umro je jugoslovenski princ srpskog porekla Tomislav Karađorđević, sin kralja Aleksandra I, prvi pripadnik kraljevske dinastije koji se posle Drugog svetskog rata vratio u otadžbinu. Na dan sahrane u porodičnoj grobnici Karađorđevića u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, okupilo se nekoliko desetina hiljada ljudi, dok su državni mediji ignorisali prinčevu smrt i sahranu.

Dogodilo se na današnji dan - 13. jul

1839. - U Beogradu su održani izbori za prve gradske opštine. Ukazom o "Ustrojaniju obština", sve opštine u Srbiji podeljene su u tri klase - prvoj je pripadao Beograd, drugoj okružne i druge varoši, a trećoj seoske opštine. U Beogradu su birana 32 člana gradske opštine - "najčestitija, najrazumnija i najpravdoljubivija" - koji su dužnost obavljali besplatno.

1878. - Završen je Berlinski kongres, na kojem je revidiran Sanstefanski mirovni ugovor, zaključen posle rusko-turskog rata. Odlukama Berlinskog kongresa Srbiji su priključeni Niški, Pirotski, Toplički i Vranjski okrug, a Crnoj Gori gradovi Nikšić, Podgorica, Kolašin, Bar i Ulcinj. Austrougarskoj je dato pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu i da drži garnizon u Starom Vlahu, tj. Raškoj oblasti (Novopazarski sandžak, prema turskoj administrativnoj podeli), a Velikoj Britaniji da okupira Kipar. Kavkaz je pripao Rusiji, a Rumunija je postala nezavisna.

1894. - Rođen je Isak Emanuilovič Babelj, ruski književnik. Počeo je objavljivati priče 1916. u časopisu Maksima Gorkog "Letopis". U Oktobarskoj revoluciji služio je u Prvoj konjičkoj armiji Buđonija i, nadahnut time, objavio zbirku priča "Crvena konjica", u kojima sugestivno slika revolucionarna zbivanja i mnogostruko psihički osvetljava njihove junake. Zbirke "Priče iz Odese" i drame "Zalazak" i "Marija" pokazuju najbolje odlike njegove proze, duboko poimanje psihe obespravljenih i suptilno poznavanje jevrejskog života, naravi i običaja. Napisao je i scenario za film "Lutajuće zvezde". Godine 1937. zatvoren je u koncentracioni logor, gde je i umro, a posthumno je rehabilitovan 1956. godine.

1898. - Guglielmo Marconi patentirao je radio.

1908. - U Londonu su otvorene četvrte moderne Olimpijske igre.

1930. - U glavnom gradu Urugvaja Montevideu počelo je prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo na kojem je u konkurenciji 13 ekipa pobedila reprezentacija zemlje domaćina. Jugoslovenska reprezentacija (koja je bila sastavljena samo od beogradskih igrača, jer su klubovi iz Zagreba, Sarajeva i Subotice bojkotovali nacionalni tim) osvojila je treće mesto, iza Argentine, postavši najbolje plasirana reprezentacija izvan Južne Amerike.

1941. - U Crnoj Gori je u Drugom svetskom ratu izbio opšti narodni ustanak protiv italijanskih okupatora. Istovremeno su napadnuti gotovo svi okupatorski garnizoni i karabinjerske stanice i vrlo brzo je oslobođena bezmalo cela Crna Gora, izuzev nekoliko većih gradova. Posle rata, 13. jul je proglašen za Dan ustanka naroda Crne Gore protiv okupatora.

1978. - BBC je zabranio emitovanje pesme Sex Pistolsa "No One is Innocent".

1978. - Walter Poenisch okončao je svoj podvig: preplivao je 207 km od Kube do Floride.

1984. - Sergej Bubka postavio je rekord u skoku s motkom, preskočivši 5,89 metara.

1994. - Firme iz Jugoslavije i Danske povukle su iz Alžira osoblje ugroženo napadima islamskih terorista.

Dogodilo se na današnji dan - 16. jul

1439. - Zabranjeno je ljubljenje u Engleskoj.

1858. - Rođen je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918. u Prvom svetskom ratu. Kao pitomac Artiljerijske škole, učestvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji Dimitrovgrad). U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao načelnik Štaba Prve armije, izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913, probio je bugarske položaje na Rajčanskom ridu, što je odlučilo ishod i Bregalničke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio Šabac, a dužnost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle mučkog napada Bugara 1915, s neuporedivo slabijim snagama ih je sprečio da prodru na Kosovo, što je - uz potporu crnogorske vojske s drugog boka - omogućilo odstupanje srpske armije preko Albanije. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao načelnik Štaba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakčalan i Bitolj. Zbog neslaganja sa savezničkom komandom o širini fronta dodeljenog srpskoj vojsci, smenjen je u aprilu 1918. i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta, zauzela Veles i Ovče polje, kod Kumanova razoružala Bugare, produžila gonjenje brojčano jače nemačke Druge armije i razbila je južno od Niša bez pomoći saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na čelu Prve armije 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd, gde je posle smrti 1945. sahranjen bez ikakvih počasti. Dela : "Metoda za rešavanje taktičkih zadataka u granicama združenih odreda", "Uput za obuku regruta u ratnoj službi", "Vaspitavanje vojnika", "Šta imamo i možemo da očekujemo od egzercirnih pravila uopšte, a šta od pešadiskih posebice?", "Odbrana Kosovoga Polja 1915", prevod s francuskog dela belgijskog generala Anrija Aleksisa Brijalmona (Henri Alexis Brialmont) koje je objavio pod naslovom "Bojna taktika pešadije, konjice i artiljerije".

1872. - Rođen je Raul Amundsen, norveški polarni istraživač. Prvi je stigao na Južni pol 1911. godine, preleteo je Severni pol, prošao ceo severozapadni prolaz, severno od Amerike, na putu od Atlantskog okeana do Beringovog moreuza, kao i sveroistočni prolaz, severno od Evrope i Azije, na putu od Norveške do Beringovog mora. Poginuo je u avionskoj nesreći prilikom pokušaja da spase italijansku polarnu ekspediciju generala Nobilea.

1918. - Streljan je poslednji predstavnik ruske carske porodice Romanov - car Nikolaj II, zajedno sa članovima svoje porodice - suprugom i petoro dece.

1935. - U Oklahomi su postavljeni prvi automatski parking-metri.

1960. - Na Svetskom prvenstvu u fudbalu, 205.000 ljudi posmatralo je utakmicu Brazil - Urugvaj, što je bio rekord.

1980. - Republikanska partija nominovala je Ronalda Regana za predsednika SAD-a.

1988. - Američki atletičar Karl Luis pretrčao je 100 metara za 9:78 sekundi.

1988. - Florens Džojner postavila je ženski svetski rekord na 100 metara - 10:49 sekundi.

1997. - Savezna skupština izabrala je Slobodana Miloševića za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Pre njega, na toj funkciji bili su Dobrica Ćosić i Zoran Lilić.

Dogodilo se na današnji dan - 17. jul

1775. - Otvorena je prva vojna bolnica.

1804. - Beogradsku tvrđavu napustile su i pobegle niz Dunav starešine turskih janičara - dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočih - koji su prethodno u seči knezova poubijali istaknute srpske prvake, što je bio neposredan povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka. Porta u Carigradu, zabrinuta za to da vlast ne pređe u ruke ustanika, poslala je u Srbiju bosanskog vezira Abu Bećir-pašu da izgladi sukob janičara i Srba i zavede sultanovu vlast. Kao prvi uslov za uspostavljanje mira, ustanički vođa Karađorđe, koji je već okupio oko 10.000 ljudi pod oružjem, tražio je likividaciju dahija koji su pobegli na Adu Kale na Dunavu. Uz saglasnost Bećir-paše i prema Karađorđevom nalogu, Milenko Stojković poubijao je dahije u noći između 24. i 25. jula 1804.

1841. - Izašao je prvi broj britanskog šaljivog časopisa "Punch".

1861. - Američki kongres odobrio je papirni novac.

1928. - Umro je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo. Kao ministar, doneo je prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: "Uvod u geologiju istočne Srbije", "O trusu", "Podzemne vode", "Lijas kod Rgotine", "Lijas kod Dobre", "Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger", "Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke", "Kelovej kod Vrške Čuke", "Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije", "O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji".

1946. - Izvršena je smrtna kazna nad vođom četnika u Drugom svetskom ratu i vojnim ministrom bivše jugoslovenske emigrantske vlade, Dragoljubom - Dražom Mihailovićem, pošto je dan ranije odbijena njegova molba za pomilovanje. Potom je tajno sahranjen, tako da mu se ne zna grob. Nisu uslišene ni molbe još osmorice osuđenih na smrt na sudskom procesu u Beogradu organizovanom po ugledu na staljinistička montirana suđenja, pa su istog dana pogubljeni i Radoslav Radić, Miloš Glišić, Dragomir Jovanović, Tanasije Dinić, Velibor Jonić, Đuro Đokić, Kosta Mušicki i Boško Pavlović. Kazna nije izvršena nad Mladenom Žujovićem i Petrom Živkovićem, jer su bili u emigraciji. Ostalih 13 optuženih - uključujući najistaknutijeg srpskog teoretičara prava u 20. veku, Slobodana Jovanovića, kome je suđeno u odsustvu - osuđeno je na vremenske kazne.

1954. - Otpočela je izgradnja Diznilenda koja je trajala tačno godinu dana.

1955. - Grad Arko u Ajdahu postao je prvi grad osvetljen nuklearnom energijom.

1968. - Održana je premijera filma "Yellow Submarine" sa Bitlsima u Londonu.

1968. - Počela je revolucija u Iraku.

Na danasnji dan tacnije 08.08.1945 Americke vojne snage.a pod komandom presednika SAD-a bacili su drugu nuklearnu bombu na Japanski grad NAGASAKI .Ubijeno je i ranjeno nekoliko hiljada stanovnika ovog japanskog grada.Posledice atomske bombe se i dan danas osecaju.Iako je proslo 64 god.u ovom gradu i okolini radjaju se mala deca sa invalidtetom.Da se podsetimo prva atomska bomba bacena je na grad Hirosimu dva dana ranije tj. 06.08.1945god.

Dogodilo se na današnji dan - 9. avgust

Danas je po pravoslavnom kalendaru praznik Sveti velikomučenik Pantelejmon. Sasvim mlad, postao je lekar, a sveštenik Ermolaj ga je krstio i naučio veri Hristovoj. Pantelejmon - što znači svemilostivi - izlečio je čudotvorno, imenom Hristovim, jednoga slepca kog su drugi lekari uzalud pokušavali da izleče; tada su ga, iz zavisti, prijavili kao hrišćanina. Svetitelj je išao na sud pred cara Maksimijana gde je takođe izlečio jednog uzetnog čoveka od dugotrajne bolesti, što je mnoge neznabošce privuklo hrišćanstvu. Osudili su ga i sve muke podnosio je mirno i trpeljivo uz pomoć Gospoda kome se usrdno molio. Osuđen je na posečenje mačem zajedno sa sveštenikom Ermolajem. Postradao je vrlo mlad, 9. avgusta (27. jula po starom kalendaru) 304. godine, pod nekom maslinom koja se potom cela okitila plodovima. Njegove mošti postale su celebne, a ime svetog Pantelejmona priziva se pri vodoosvećenju i jeloosvećenju zajedno sa svetim Ermolajem i ostalim besrebrenicima i čudotvorcima. Najlepši hram posvećen ovom svetitelju nalazi se na Svetoj Gori.

1778. - Kapetan Kuk proplovio je kroz Bermudski trougao.

1803. - Na Havaje su stigli prvi konji.

1813. - Poginuo je Hajduk Veljko Petrović, jedan od najvećih junaka Prvog srpskog ustanka. Istakao se naročito u borbama oko Banje i Varvarina i u odbrani Negotina. O njegovom junaštvu Vuk Karadžić je između ostalog zapisao: "Po srcu i po tjelesnom junaštvu bio je prvi ne samo u Srbiji, nego se slobodno može reći i u celoj Jevropi svoga svuda ratnoga vremena. U vrijeme Ahila i Miloša Obilića on bi zaista njihov drug bio, a u njegovo vrijeme Bog zna da li bi se oni mogli s njim porediti."

1817. - Na ulicama nemačkog grada Karlsruea pojavio se Jozef Drans, na vozilu sa dva drvena točka. Bio je to prvi bicikl, konstruisan bez sedla i pedala. Kasnije je pedale konstruisao Nemac Moris Fišer, a 1885. godine Englez Danlop konstruisao je i gumene točkove.

1945. - Američke vazdušne snage bacile su na Japan i drugu atomsku bombu. Tada je teško razoren Nagasaki, trgovačka i ratna luka Japana, sa oko pola miliona stanovnika. Bomba je eksplodirala na 600 metara iznad grada i bila je nešto snažnija od one bačene na Hirošimu. Oko 36 hiljada ljudi je poginulo, a ranjeno je preko 40 hiljada, dok je u požaru izgorelo 20 hiljada zgrada. Šest dana posle eksplozije atomske bombe nad Nagasakijem, japanski car Hirochito objavio je bezuslovnu kapitulaciju Japana.

1945. - Na trećem zasedanja AVNOJ se u Beogradu proglasio privremenom Narodnom skupštinom Demokratske Federativne Jugoslavije. Istog dana usvojen je i zakon o biračkim spiskovima i donesena je odredba o pravu glasa žena i omladine iznad 18 godina.

1965. - Singapur je dobio nezavisnost od Malezije.

1992. - U Barseloni su završene 25. Olimpijske igre, na kojima je učestvovalo 15.000 sportista iz 172 zemlje. Zbog sankcija UN, Jugosloveni nisu mogli da se takmiče u ekipnim sportovima, ali su medalje izborili naši strelci - Jasna Šekarić srebrnu, a Aranka Binder i Stevan Pletikosić bronzanu.

Dogodilo se na današnji dan - 14. avgust

1248. - Otpočela je izgradnja katedrale u Kelnu.

1784. - Grigorij Šelikov, ruski trgovac krznom, osnovao je prvu rusku naseobinu (Three Saints Bay) na Aljasci.

1867. - Knez Srbije Mihailo Obrenović je s Grcima zaključio ugovor o savezu u okviru nastojanja da se balkanski hrišćani zajednički oslobode porobljivačkog islamskog Otomanskog carstva.

1867. - Rođen je Džon Golsvordi, engleski romansijer i dramski pisac. U nizu romana, pripovedaka i drama, optužio je društvo koje je u svojoj udobnosti neosetljivo prema bedi i patnjama siromašnih. U glavnom delu o Forsajtima (trilogije "Saga o Forsajtima", "Moderna komedija" i "Konac dela") pokazao je kako nagomilano bogatstvo, stečeno primitivnim nagonom za posedovanjem, dovodi do mekuštva i degeneracije.

1893. - U Francuskoj je izdata prva vozačka dozvola.

1910. - Počeo je 6. međunarodni kongres esperantista.

1920. - U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju "Male Antante", vojno-odbrambenog saveza Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, po ugledu na "Veliku antantu" u Prvom svetskom ratu Francuske, Rusije i Velike Britanije. Cilj "Male Antante", saveza oslonjenog na Francusku, kojoj se 1921. priključila Rumunija, bilo je sprečavanje obnove Austrougarske i očuvanje granica triju zemalja prema Mađarskoj utvrđenih mirovnim ugovorima posle Prvog svetskog rata.

1970. - Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posle 18-godišnjeg prekida.

1971. - Bahrein je proglasio nezavisnost posle 110-godišnje britanske vladavine.

1999. - U Metohiji je sistematski opljačkano i potom spaljeno više od 200 srpskih sela, izjavio je vladika hvostanski Atanasije Rakita. Prema njegovim rečima, na Kosovu i Metohiji uništena je najmanje 41 crkva i manastir, uključujući mnoge svetinje iz 13. i 14. veka poput Bogorodičine crkve iz 1315. i manastira svete Trojice u Mušutištu, manastira svetog Marka u Koriši, crkve svetih apostola Petra i Pavla u Suvoj Reci, crkve svete Trojice u Donjem Petriču.