Decembar na Paliluli

mari47 ::Hladan decembarski dan u Nišu. Poneka pahulja snega kao da želi da ukrasi jelke ispred crkve Svetog Nikole na Paliluli.
U hram ulaze mladi roditelji vodeći za ruke mališane rumenih obraščića ispod kapa topih i šarenih.
Na samom ulazu u crkveno dvorište stoji mlada majka sa detetom koje joj zaspalo u naručju, dok dva mališana stoje
uz sam ulaz u crkvu naslonjeni na sims fasade i mole neki dinar blagosiljajući za još neudeljen novčić.
Odslušah liturgiju i zahvalih svecu što čuva dom u koji sam došla davnih godina
Namah se setih one priče o darivanju, kad su profesor i njegov student šetali i na putu spaziše stare
iscepane cipele koje je seljak ostavio tu dok je radio na njivi. Student predloži profesoru da u svaku cipelu stave kamenčić i
sakriju se čekajući kako će čovek reagovati dok ih bude obuvao.
Profesor kaže studentu da bi bolje bilo da mu u svaku cipelu stavi novčić, pa da iz prikrajka posmatraju reakciju.
Uradiše tako.
Seljak se pojavi, pokuša da navuče cipelu. Oseti da nešto ima unutra, ugleda novčić i poče blagosiljati onog ko mu je
pomogao da nahrani svoju gladnu decu. Kad u drugoj cipeli opet nadje drugi novčić, njegovoj sreći nije bilo kraja, - sad će imati
i za lekove bolesnoj ženi.
Tada postidjeni student je celog života bio zahvalan svom profesoru za lekciju koju je od njega dobio otkrivši mu lepotu darivanja.
..

O ovoj priči sam razmišljala dok sam na onaj sims crkvene fasade ostavljala novac za one mališane. Znala sam da će ih naći
i dati majci što stoji tamo na ulazu sa detetom u naručju. Ustvari, htela sam da izbegnem da se osećaju loše, jer ruka koja
daje uvek je iznad one koja prima. A i Mika lepo reče: ".... srca su ljudska zasadjena nisko, kao kupine ".
Bacih pogled na jelke snegom okićene, - učiniše mi se nekako bajkovite. I cela Palilula.