od Najda 
TEBI
Vrisnuću, evo sad
tvoje ime do Beskraja,
nek odzvanja
u danu
Suncem okupanom.
Kroz svetlost
prolama sva čežnja
ustreptala
u mojim venama.
Pesmom na usnama
širim ruke,
plavetnilu Neba.
Ni oblaka nema,
zaseniše ih tvoje oči.
Najda M.
U tragovima Beskraja - by Najda M.
Najda- Raskosna Maska
Broj poruka : 2296
Godina : 61
Lokacija : Pod mesecevom senkom
Posao/dokolice : poezija, proza, muzika...
Raspoloženje : smejem se kad imam razlog za smeh
Datum upisa : 24.12.2012
Reputation : 240
Points : 2582
TEBI
Vrisnuću, evo sad
tvoje ime do Beskraja,
nek odzvanja
u danu
Suncem okupanom.
Kroz svetlost
prolama sva čežnja
ustreptala
u mojim venama.
Pesmom na usnama
širim ruke,
plavetnilu Neba.
Ni oblaka nema,
zaseniše ih tvoje oči.
Najda M.
Share this post on: 
Prelepo 
Nadam se da ces nas jos obradovati svojim pesmama
Nadam se da ces nas jos obradovati svojim pesmama
Hocu sigurno...svidja mi se ovde bas...Samo sam tesno sa vremenom..ali rado cu svracati...
U poverenju...gazdaricu bice da znam odavno...a i volim virtualu
U poverenju...gazdaricu bice da znam odavno...a i volim virtualu
ČAROLIJA
Iza mrazom
išaranog prozora,
u hladno predvečerje,
slike sećanja
redjaju se poput filma.
Posute injem
grane povijene
pod besom košave.
Fijuk iz odžaka.
Zima koju volim.
U domu vatra pucketa.
Prasak lepih uspomena,
tu negde oko srca.
Zamišljena,
u svojoj samoći,
plovim kroz decembar,
tražeći tragove sećanja
u titraju iskrica iz kamina.
Osmeh setan,
na uglu usana skrivam
od duboke boli.
Tek suzu jednu puštam,
da se otkotrlja
niz izborane obraze.
Radosnica obojena
melanholijom.
Staze mog detinjstva
promiču ispred
zamišljenog pogleda.
Uzdah se potkrada.
U dvorištu,
sav važan Sneško Belić,
kao da je živ.
Zamišljam,
kaže mi :
,, Dobro veče Ema,, .
Smrznuta šargarepa
umesto nosa.
Parčići uglja,
ma kao dugmići pravi.
I metla stara
zabodena sa leve strane.
Bobice šipurka razvučene
kao usne rumene.
Trk do kapije...
juriš niz ulicu.
Iza ćoška,
zelene okice,
što se na majku smeše.
Tragovi dubokih cipelica,
crvenih...broj 34...
mamina topla ruka,
ispod mekih rukavica.
Bakin čuveni štrikeraj...
Poljubac u crvenu kapu,
ispod koje vire smedje kovrdže.
Taj divan osećaj
majčinog dodira.
Meki šareni šal,
kao paperje
dušu devojčici greje.
Miriše na toplinu.
Put klizav,zaledjen.
Mraz štipa.
Obrazi rumeni.
Gledamo blještavi izlog,
pun lampiona.
Obećanja...
kad primi platu,
kupiće mi plišanog medu ,
lutku crvenokosu.
Bombone za jelku...
da ih brat i ja smažemo,
kad prodju praznici.
Misli odlutale,
u magiju decembra,
dane oko rodjendana,
večeri toplih osmeha,
ljubavlju posute
kao konfete duginih boja.
Miris medenjaka,
domaćih,
punih cimeta.
Vanilica sa džemom od šljiva,
domaćim,
iz dedinog voćnjaka.
Osluškuju čak i zidovi,
moje ushićene otkucaje srca
Tuga nestala na trenutak...
a sreća pevuši
začaranu zimsku pesmu.
Trgnu me stvarnost
iz sanjarenja.
Godine nanizane
na zboranom čelu,
i drhtaj nespokoja u meni.
Ostaju sećanja
na magiju detinjstva
i pesme ispisane...
Najda M.
Iza mrazom
išaranog prozora,
u hladno predvečerje,
slike sećanja
redjaju se poput filma.
Posute injem
grane povijene
pod besom košave.
Fijuk iz odžaka.
Zima koju volim.
U domu vatra pucketa.
Prasak lepih uspomena,
tu negde oko srca.
Zamišljena,
u svojoj samoći,
plovim kroz decembar,
tražeći tragove sećanja
u titraju iskrica iz kamina.
Osmeh setan,
na uglu usana skrivam
od duboke boli.
Tek suzu jednu puštam,
da se otkotrlja
niz izborane obraze.
Radosnica obojena
melanholijom.
Staze mog detinjstva
promiču ispred
zamišljenog pogleda.
Uzdah se potkrada.
U dvorištu,
sav važan Sneško Belić,
kao da je živ.
Zamišljam,
kaže mi :
,, Dobro veče Ema,, .
Smrznuta šargarepa
umesto nosa.
Parčići uglja,
ma kao dugmići pravi.
I metla stara
zabodena sa leve strane.
Bobice šipurka razvučene
kao usne rumene.
Trk do kapije...
juriš niz ulicu.
Iza ćoška,
zelene okice,
što se na majku smeše.
Tragovi dubokih cipelica,
crvenih...broj 34...
mamina topla ruka,
ispod mekih rukavica.
Bakin čuveni štrikeraj...
Poljubac u crvenu kapu,
ispod koje vire smedje kovrdže.
Taj divan osećaj
majčinog dodira.
Meki šareni šal,
kao paperje
dušu devojčici greje.
Miriše na toplinu.
Put klizav,zaledjen.
Mraz štipa.
Obrazi rumeni.
Gledamo blještavi izlog,
pun lampiona.
Obećanja...
kad primi platu,
kupiće mi plišanog medu ,
lutku crvenokosu.
Bombone za jelku...
da ih brat i ja smažemo,
kad prodju praznici.
Misli odlutale,
u magiju decembra,
dane oko rodjendana,
večeri toplih osmeha,
ljubavlju posute
kao konfete duginih boja.
Miris medenjaka,
domaćih,
punih cimeta.
Vanilica sa džemom od šljiva,
domaćim,
iz dedinog voćnjaka.
Osluškuju čak i zidovi,
moje ushićene otkucaje srca
Tuga nestala na trenutak...
a sreća pevuši
začaranu zimsku pesmu.
Trgnu me stvarnost
iz sanjarenja.
Godine nanizane
na zboranom čelu,
i drhtaj nespokoja u meni.
Ostaju sećanja
na magiju detinjstva
i pesme ispisane...
Najda M.
POVRATAK U DETINJSTVO
U predgradju snova, puštam papirne zmajeve,trčeći kroz detinjstvo bosonoga. Prošlost sam davno ostavila iza sebe,ali me ponekad uspomene povuku u svet bezbrižnosti i topline.
Miris lipa posle majske kiše, kao da se kupam u porcelanskoj šoljici punoj čaja. Blagi povetarac u dlanovima dok zmaj leprša na vedrom nebu bez i jednog oblačka.
Naša klupa u parkiću, dovoljna da se svi smestimo i prepričavamo doživljaje iz škole. Pričamo brojalice-brzalice, čekajući ko će da pogreši pa da se kikoćemo dok nam suze ne krenu od smeha.
Graja niz ulicu, i besni komšija, čika Vlajko, sa još jednom loptom u ruci izvadjenom iz leje posadjenih šargarepa.
Đida kome smo se smejali dok tetura ulicom pripit i priča sam sa sobom.A voleli smo da ga sretnemo, jer čudesno je pričao nemoguće priče.
Strka razgaženim putićem, utabana stazica kroz zelenu travu, pored ,,valjevskog,, puta , zvali su ga džada, jer beše jedan deo u kaldrmi, do mog dvorišta, ogromnog, gde su se okupljala sva deca iz kraja. Većanje od najmanje pola sata čega ćemo se igrati kad padne mrak, jer ne moramo rano na spavanje, subota je...
Pao je dogovor za ,,žmurke,, i zuce...Pre toga....navala na ranu, majsku trešnju i mamine medenjake na koje je mirisala cela ulica.
Trgao me je plač i maleni umilni glasić unuka...Govorio je dremljiv u polusnu ,,oda, oda,, ( vodu)...Dala sam mu flašicu, i nežno ga privila uz sebe, ljubeći mu meke obraščiće i milujući kosu. Brzo se umirio.
Setila sam se nane, i njene uspavanke. Spustila sam ga na jastuk i tiho mu zapevala, a ja sam se pevajući ponovo vraćala u detinjstvo...Da podsetim sebe koliko je ljubav majke, nanina nežnost i bezbrižnost ranih godina nešto što će mene povesti ka cilju - da svojim kćerima i unucima pružim makar delić onoga što sam ja imala.
Najda M.
Carolija ::
Hvala draga moja...predivna si...
:13: 
ZAR
Velom tajni obavijena,
miriše duša
kao pustinjska ruža,
dok pesak vremena
lagano dodaje tragove
na usnulom licu.
U purpuru njene kose,
vetrovi upleli nedodire.
Rekom lagano ispraća
kap po kap
nedoplakanih čežnji.
Trzaj bola u telu stišan.
U sećanju amanet urezan.
Titraj osmeha u uglu usana
i iskre u pogledu
srce učaureno odaju.
Zalud veo tajni
sudbina oko tela obavija.
Ona OČIMA VOLI !
Najda M.
SAN
U nama spava
zavetovana tišina.
Svaka reč,
po jedan kamičak
nedosanjanog sna.
Bojazan i slutnja teška,
da pogrešnim stazama
koračamo.
Od jutra do sumraka,
od noći do zore,
ti na severu,
ja na jugu...
Tugu utapamo
u more nemira.
Snivamo tren
isprekidan spoznajom
da u javi mesta
nema za nas.
Najda M.
U svojoj kozi disem
teskobnom hladnocom.
Maglom zenica posmatram Svet,
nemocna da suzi iz ponornice
prokrcim put do svetlosti.
Led me obuzima.
Groznicav strah ono malo nade prozdire.
Postajem neka druga - zloslutna...
Kamen se iz studeni radja,
lako se u bezdan odranja.
I niko sem tisine ne cuje pad ,
niti umiranje srca prozeblog u samoci.
Prah vremena kosavom rasipa trajanje
izmedju dva sveta.
Na raskrscu umiranja i budjenja
samo se jednom bira.
Docice prolece...
Al zima duga tek je presla prag,
uvukla se u mene duboko.
I dok joj se pritvorno smesim
tren po tren snova nizem
u srebrne paperjaste tragove.
Rukotvorinom srca i duse
toplim dlanovima pesmu tkam.
Cudesno budjenje u cauri samospoznaje.
Stenu pomeram, otkidam sebe od ravnodusnosti.
Vrelim suzama topim studen u dusi.
Izvor vodu radjam da do tebe izlije put.
U prolece rano pogledi da nam se dodirnu
i postanu najlepsi slap.
Najda M.
Da ne bude zabune...pseudonim kojim potpisujem svoju poeziju je Najda M.
Na fejsu, na svom blogu i ostalim forumima ja sam Najda M.
Eto...da znate...ubuduce ce i ovde biti koriscen taj potpis.
Pokusacu da budem sto tisa i udjem na prsticima u ovu oazu prelepih stihova...
ostavim korpicu i pozelim sve najlepse trenutke u 2013.godini
(nadam se da ne zameris sto koristim blog za cestitku,dok ne dobijes svoj kutak
)
ostavim korpicu i pozelim sve najlepse trenutke u 2013.godini
(nadam se da ne zameris sto koristim blog za cestitku,dok ne dobijes svoj kutak
)Carolijo...kakvo zameranje...tako si me obradovala....
Znas...ja sam strelac u horoskopu...a strelci pamte dobro, zlo guraju u zaborav i cuvaju one koji im u srca udju...koga ,,bocnemo ,, strelom...ne olazi od nas tako lako... :e332:
Znas...ja sam strelac u horoskopu...a strelci pamte dobro, zlo guraju u zaborav i cuvaju one koji im u srca udju...koga ,,bocnemo ,, strelom...ne olazi od nas tako lako... :e332:
Dragi moji...
Od veceras sam i ovde Najda M.
Tako vec duze vreme potpisujem svoje pisane radove...i ako ikada budem imala stampano izdanje svojih pesama potpisacu ga sa Najda M.
Pa da znate, da ne bude zabune.Pravo ime mi je Emina , a Najda je ime pokojne bake. Koristeci taj pseudonim cuvam uspomenu na nju.
S postovanjem , pozdrav svima koji su svratili ovde, a ja ih mozda zbunila...
Najda M.
Od veceras sam i ovde Najda M.
Tako vec duze vreme potpisujem svoje pisane radove...i ako ikada budem imala stampano izdanje svojih pesama potpisacu ga sa Najda M.
Pa da znate, da ne bude zabune.Pravo ime mi je Emina , a Najda je ime pokojne bake. Koristeci taj pseudonim cuvam uspomenu na nju.
S postovanjem , pozdrav svima koji su svratili ovde, a ja ih mozda zbunila...
Najda M.
Поскидајмо маске са
искежених и полупијаних лица.
Погледајмо се у огледало
после још једне урушене бајке.
Ништа није тако сјајно
као што изгледа и шљашти.
Осмехнимо се тузи,
наздравимо болу,
и кад нас ноћ зграби
стиснимо зубе.
Време је да се вратимо себи.
Посустали или још јачи.
Ни један терет није толико тежак,
да се не може стрести снагом воље
са повијених рамена.
Најда М.
Е сад...поглед у огледало и запитајте се шта се то мења у овој години...или је време да будете искрени према себи и да се ви промените.
Најда М.
Најда М.
za novu pesnikinju na nasem forumu uz duboko postovanje i pozdrav za dobrodoslicu
О драга LADYY...расплаках се од среће...По овој песми сам добила име...Дивна си.
:443:
:443: Време капље низ слапове живота.
Године оскудне отекоше у заборав.
По нека прича бајковита
оста између сна и јаве заглављена,
ненаписана, неизговорена.
Све сам песмама хтела рећи,
утекоше ми речи као пахуље низ длан.
Дубоко у мени прећутана истина.
Превише ме има урасле у зидове хладне.
Безграничан број кругова у које сам уткала
стопе нервозних корака.
А хтела бих гласно,
громкије од невремена
да изненадно вриснем,
крај отвореног прозора,
собу да проветрим од себе.
Пустим бол, исчупам тугу из корена
нек све северац понесе од мене далеко.
Уморна сам од бесомучних ћутања.
Најда М.
Године оскудне отекоше у заборав.
По нека прича бајковита
оста између сна и јаве заглављена,
ненаписана, неизговорена.
Све сам песмама хтела рећи,
утекоше ми речи као пахуље низ длан.
Дубоко у мени прећутана истина.
Превише ме има урасле у зидове хладне.
Безграничан број кругова у које сам уткала
стопе нервозних корака.
А хтела бих гласно,
громкије од невремена
да изненадно вриснем,
крај отвореног прозора,
собу да проветрим од себе.
Пустим бол, исчупам тугу из корена
нек све северац понесе од мене далеко.
Уморна сам од бесомучних ћутања.
Најда М.
U TISINI VECERI
Mrvim u prah tezak dan,
suvise bucan za tisine
iznikle u meni.
Krijem od svetlosti
svaki osecaj sto se
na licu izboranom urezao.
Ne moraju znati ljudi,
koliko bola srce nosi.
Cekam tamu da se kao plast
spusti na grad.
Drhtavim usnama da pozdravim
noc koja dolazi.
Probudicu tada sve uspavano u meni.
Neka ozivi.
Jer ja pod mesecinom
putokaze pronalazim,
prateci zvezde padalice.
Spusticu glavu na uzglavlje meko.
Sklopicu oci,
traziti u svakom kutku mraka
izgubljene sne.
Vracacu se sebi i tebi lagano,
koracima tisim od pamuka,
da ne razbesnim oluje i gromove
sto venama tiste.
Dusu istociti,
kap po kap, tanano,
kao slap.
Jecajuci u tisini veceri ispovedicu se
tebi pesmo...
Najda M.
Duboka tisina u tami.
Pod mesecinom,
vetar i kisa ratuju.
Nicemu sem cutanja
ne pridajem znacaj.
Nemam sluha za druge.
Tren ovaj samo za sebe disem.
Nista bez razloga nije,
pa ni bezglasje u noci.
Nesto iz mene bez reci jeca.
Da li je to mozda melanholija pozne jeseni
ili se tuga u dusu nepozvana uvukla,
tek onako...da ne samuje ...?
Najda M.
Pod mesecinom,
vetar i kisa ratuju.
Nicemu sem cutanja
ne pridajem znacaj.
Nemam sluha za druge.
Tren ovaj samo za sebe disem.
Nista bez razloga nije,
pa ni bezglasje u noci.
Nesto iz mene bez reci jeca.
Da li je to mozda melanholija pozne jeseni
ili se tuga u dusu nepozvana uvukla,
tek onako...da ne samuje ...?
Najda M.
Долазиш и одлазиш непозван
шуњајући кроз таму.
Разум мутиш.
Срце појиш милином,
кидаш недодиром.
Ни речи,
ни песме,
ни крика пригушеног.
Само кобна тишина,
као да слуха немам.
У глуво доба ноћи
туга данак узима.
Губим себе,
а ти непозван надолазиш
са месечином.
Удавићу се у сенкама
недосањаних снова...
Најда М.
шуњајући кроз таму.
Разум мутиш.
Срце појиш милином,
кидаш недодиром.
Ни речи,
ни песме,
ни крика пригушеног.
Само кобна тишина,
као да слуха немам.
У глуво доба ноћи
туга данак узима.
Губим себе,
а ти непозван надолазиш
са месечином.
Удавићу се у сенкама
недосањаних снова...
Најда М.
Не могу зауставити време
ходајући кроз још један дан
као на рингишпилу.
Сувише посртаја
у зачараном кругу пролазности.
Прашину отирем са колена,
одлазим у ноћ.
Увек сам снагу точила у сновима недосањаним.
Под месечином све се у магију претвара.
Пут посут звезданом прашином,
под мојим стопалима је тако мек,
корак попут пахуље лак.
Капије до срца отварам.
Ослушкујем сваки титрај бола и среће.
У самоћи се бедеми душе најлакше руше.
Себи посвећена и себична,
године у искуство нижем.
Спремна да дочекам
још једну зору неизвесну.
Најда М.
Ja kada udjem ovde,ne umem da izadjem.Prelepe su pesme Emina.
Izdvojila sam danas ovu...ukrala mi je sve emocije.
Duboka tisina u tami.
Pod mesecinom,
vetar i kisa ratuju.
Nicemu sem cutanja
ne pridajem znacaj.
Nemam sluha za druge.
Tren ovaj samo za sebe disem.
Nista bez razloga nije,
pa ni bezglasje u noci.
Nesto iz mene bez reci jeca.
Da li je to mozda melanholija pozne jeseni
ili se tuga u dusu nepozvana uvukla,
tek onako...da ne samuje ...?
Hvala
Izdvojila sam danas ovu...ukrala mi je sve emocije.
Duboka tisina u tami.
Pod mesecinom,
vetar i kisa ratuju.
Nicemu sem cutanja
ne pridajem znacaj.
Nemam sluha za druge.
Tren ovaj samo za sebe disem.
Nista bez razloga nije,
pa ni bezglasje u noci.
Nesto iz mene bez reci jeca.
Da li je to mozda melanholija pozne jeseni
ili se tuga u dusu nepozvana uvukla,
tek onako...da ne samuje ...?
Hvala
Чаролијо...а шта да кажем да се не понављам...
Част ми је кад некога такне моја песма...онда она живи...а са њом и ја.
Част ми је кад некога такне моја песма...онда она живи...а са њом и ја.
|
|
|
» SELA PO AZBUCNOM REDU
» Šta vam prvo padne na pamet - AZBUKA
» Azbuka stvari koje ne volim
» Najmisterioznija osoba na forumu
» Nahranite osobu iznad vas
» KAKO IZGLEDA OSOBA IZNAD VAS ?
» Strane reči u našem svakodnevnom govoru po abecednom redu
» Muzicke grupe po azbucnom redu