Šarenilo mojih malih emocija

Novcem možeš kupiti kuću, ali ne i dom.
Možeš kupiti postelju, ali ne i san.
Možeš kupiti sat, ali ne i vreme.
Možeš kupiti knjigu, ali ne i znanje.
Možeš kupiti položaj, ali ne i poštovanje.
Možeš kupiti lekare, ali ne i zdravlje.
Možeš kupiti život, ali ne i dušu.
Možeš kupiti sex, ali ne i ljubav.

Kineska mudrost.

Na sani 30 km od granice, u Rumuniji se nalazi predivan vodopad, nazvan Bigar.

"Više nemam strpljenja za neke stvari u životu! Ne zato jer sam postala arogantna, nego jednostavno zato što sam došla do tačke kada više ne želim da gubim vreme na stvari koje me čine nezadovoljnom ili tužnom.

Nemam više strpljenja za cinizam, preterani kriticizam ili bilo kakve zahteve. Izgubila sam volju za udovoljavanjem onima koji me ne cene, nemam ljubavi za one koji me ne vole i ne želim da se nasmešim onima koji se ne smeše meni.

Neću da trošim više ni sekundu na one koji me lažu ili pokušavaju da manipulišu. Ne želim više ni da budem u blizini onih koji se pretvaraju, koji su nepošteni ili površni.

Ne tolerišem akademsku aroganciju i ne prihvatam popularnu trivijalnost. Mrzim konflikte. Verujem u svet pun različitosti i zato izbegavam ljude sa krutim stavovima i nefleksibilnim osobinama.U prijateljstvu ne tolerišem nedostatak odanosti i izdaju. Ne slažem se sa onima koji ne znaju da daju kompliment ili reč ohrabrenja.

Teško mi je da shvatim ljude koji ne vole životinje. A povrh svega, nemam strpljenja ni za koga ko ne zaslužuje moje strpljenje!"


Meril Strip.................................je ovo izjavila, pa...ja sam se prepoznala dobrim delom

Uvek me kraj leta
podseća na ona magličasta jutra
što grle Kupu,
ponovo vidim sebe
u trećem srednje,
u zadnjem redu
srcima šaram klupu.
I odlučim
neću više da bežim sa časova,
redovno ću da čitam lektiru
i nikada više, umesto šara,
crtam srca po žutom leptiru.
Pa obećam sebi,
ako me pozoveš na piće
biraću viski sa ledom,
prekrstiću noge,
zapaliti cigaretu
i da sam odrasla
neka vide svi redom.
Poželeću da sam ,
kao ona Preverova,
pa da mi na trgu kupiš pticu,
šnalu za kosu,
od kestena ogrlicu.
Ali, šta da radim s tom pticom?
Šta ako je ona, poput mene
pobegla iz kaveza
i ne ume da se vrati
pa svoje pokidane snove
u ova magličasta jutra
bezuspešno prati ?!

(moja malenkost )


Ovoliko su bile šarene moje emicije, te večeri 31. avgusta 2014.,
a kao da je bilo pre sto godina...Kasnije, sve sam redje pisala,
kao da je presahnuo taj izvor iz koga su izvirale sve moje tuge, nade,
sreća, smeh, seta...Život.

mari47 ::
Uvek me kraj leta
podseća na ona magličasta jutra
što grle Kupu,
ponovo vidim sebe
u trećem srednje,
u zadnjem redu
srcima šaram klupu.
I odlučim
neću više da bežim sa časova,
redovno ću da čitam lektiru
i nikada više, umesto šara,
crtam srca po žutom leptiru.
Pa obećam sebi,
ako me pozoveš na piće
biraću viski sa ledom,
prekrstiću noge,
zapaliti cigaretu
i da sam odrasla
neka vide svi redom.
Poželeću da sam ,
kao ona Preverova,
pa da mi na trgu kupiš pticu,
šnalu za kosu,
od kestena ogrlicu.
Ali, šta da radim s tom pticom?
Šta ako je ona, poput mene
pobegla iz kaveza
i ne ume da se vrati
pa svoje pokidane snove
u ova magličasta jutra
bezuspešno prati ?!

(moja malenkost )


Ovoliko su bile šarene moje emicije, te večeri 31. avgusta 2014.,
a kao da je bilo pre sto godina...Kasnije, sve sam redje pisala,
kao da je presahnuo  taj izvor iz koga su izvirale sve moje tuge, nade,
sreća, smeh, seta...Život.

Mnogo lepo...mnogo...

Oprosticu ti cak i za ono sto bi me namlatila za majstore i Dodzi dodzi...

Mari divno

Za pažnju na času i razumevanje krika duše, Mav i Rada 5. Sedite.


Ima stvari kojima upotrebna vrednost traje večito.




Za umetnost ti hvala, Arsene.

mari47 ::
Uvek me kraj leta
podseća na ona magličasta jutra
što grle Kupu,
ponovo vidim sebe
u trećem srednje,
u zadnjem redu
srcima šaram klupu.
I odlučim
neću više da bežim sa časova,
redovno ću da čitam lektiru
i nikada više, umesto šara,
crtam srca po žutom leptiru.
Pa obećam sebi,
ako me pozoveš na piće
biraću viski sa ledom,
prekrstiću noge,
zapaliti cigaretu
i da sam odrasla
neka vide svi redom.
Poželeću da sam ,
kao ona Preverova,
pa da mi na trgu kupiš pticu,
šnalu za kosu,
od kestena ogrlicu.
Ali, šta da radim s tom pticom?
Šta ako je ona, poput mene
pobegla iz kaveza
i ne ume da se vrati
pa svoje pokidane snove
u ova magličasta jutra
bezuspešno prati ?!

(moja malenkost )


Ovoliko su bile šarene moje emicije, te večeri 31. avgusta 2014.,
a kao da je bilo pre sto godina...Kasnije, sve sam redje pisala,
kao da je presahnuo  taj izvor iz koga su izvirale sve moje tuge, nade,
sreća, smeh, seta...Život.

Meni može i trica, uživao sam

Moja žena može sama na more, pred one zajapurene mužjake što čekaju iza svakog ugla

Poverenje je najvažnije