Pet Shop Boys

Jedina dva člana kasnije veoma značajnog i slavnog elektro-pop sastava "Pet Shop Boys" nikada se nisu videli niti čuli pre sudbinskog susreta koji će ih povezati u više decenija dugu poslovnu i privatnu vezu, a živeli su sasvim razdvojene živote u različitim krajevima Engleske.

Nil Tenant (Neil Tennant) došao je iz Njukasla na studije istorije na Univerzitetu Severni London. Usput je svirao gitaru i čelo u lokalnoj hipi-folk grupi. Stekavši diplomu, nakon kraćeg traganja za pravim poslom, postaje novinar, a uskoro i pomoćnik urednika poznatog britanskog pop-magazina "Smash Hits".

Za to vreme student arhitekture iz Liverpula, Kris Lou (Chris Lowe), svirao je klavir i trombon u bendu koji je obrađivao stare pop i džez hitove. Životna shvatanja su mu se promenila kada je prvi put čuo muziku iz filma "Groznica subotnje večeri", pa je i on krenuo put prestonice odlučan da započne nov život.

Istorijski susret dogodio se 1981. u prodavnici ploča na Kings roudu. Pošto su otkrili da imaju identična interesovanja za muziku i još štošta, Nil i Kris su počeli da se druže i stvaraju muziku. Sasvim slučajno, kako to već biva kada se poklope zvezde, Nil je otputovao u Njujork da intervjuiše tada već velike zvezde Stinga i grupu "Police", a sa sobom je poneo i prve uspelije snimke novonastale grupe koju su nazvali po prijateljima zaposlenim u prodavnici kućnih ljubimaca. Demo trake je pustio poznatom producentu Bobiju Orlandu, čijim se radovima divio u mladosti. Iskusno uvo nanjušilo je golem potencijal u "demonima" britanskog intelektualca, pa im je obezbedio "pravo" snimanje, a tako urađena pesma "West End Girls" postaje hit na podijumima San Franciska i Los Anđelesa.

Nešto kasnije, za "Pet Shop Boys" se čulo i u Francuskoj i Belgiji, dok je uspeh u Imperiji došao tek nakon ugovora s moćnom izdavačkom kućom "Parlophone". U međuvremenu je i Tenant napustio novinarsku karijeru, pa se potpuna posvećenost muzici namah isplatila: ponovo snimljena "West End Girls" postaje hit broj jedan u SAD, Kanadi, Hongkongu, Finskoj, Norveškoj, Izraelu i na Novom Zelandu, s ukupnim tiražem od preko milion i po kopija. Nakon toga sve je išlo mnogo lakše.

Mada su svoju muziku sami najčešće opisivali kao disko, zvuk benda je u osnovi čist sintetizovani i naglašeno melodičan pop, s povremenim derivacijama različitih andergraund dens elemenata kao što su haus, elektro, džangl i tehno. Vizuelno visokostilizovani, a poetski nadahnuti i blago angažovani, nikada nisu skrivali seksualno opredeljenje, koje im je nakon obrade numere grupe "Village People" - "Go West", obezbedilo status gej ikona. Nakon debi albuma "Please" iz 1986, usledila su još tri velika izdanja do kraja decenije: "Actually", "Introspective" i najpoznatije - "Behaviour".

Devedesetih je delimično opala neposredna popularnost dvojca, ali je zato uticaj na mlada pokoljenja muzičkih stvaralaca, posebno onih sa DJ scene, porastao do neverovatnih razmera, što veliki broj novostasalih zvezda s posebnim ponosom ističe u intervjuima. Posle odlične prodaje poslednjeg kompilacijskog albuma - "Pop Art - The Hits" iz 2003, te niza živih izvođenja saundtreka za čuveni nemi film Sergeja Ajzenštajna "Oklopnjača Potemkin" od nastupa na Trafalgar skveru u Londonu septembra 2004. naovamo, "Pet Shop Boys" završavaju i potpuno novo studijsko ostvarenje - "Fundamental".

Diskografija:

* 1986 m. - „Please“
* 1987 m. - „Actually“
* 1988 m. - „Introspective“
* 1990 m. - „Behaviour“
* 1993 m. - „Very“
* 1996 m. - „Bilingual“
* 1999 m. - „Nightlife“
* 2002 m. - „Release“
* 2006 m. - „Fundamental“
* 2009 m. - „Yes“