Treba znati

TREBA ZNATI


Imam ja šta da kažem,
ali ponekad zastane reč,
knedla u grlu zapela
a znam šta sam htela.

Pa tešim druge ili sebe
preskačem jadikovke, stišavam bes
smišljam odgovore
i na nepostavljena pitanja,
kao, ono, - koliko je njih pogrešno spojenih,
nekako glembajevski nesretnih.

I govorim obične reči
kako svako nekom nedostaje
i kako sve to vremenom nestaje.
Pokušavam da nadjem reči,
ja tešiteljica drugih
a ni sebi ne mogu da pomognem ,
ponekad jedva snage smognem
da preživim dan, sve što uradim
kao da se sruši u bezdan.

A onda se setim
Geteove Margarete
što je tvrdila kako ne bi htela da ikoga voli
jer gubitak ne bi mogla da preboli.
Ma, sve se preboli, tešim sebe ili te druge,
i ljubavi, nemanja i nedostajanja,
samo treba znati šta je život,
a šta se sanja.

Treba znati.

(Sa mog bloga 2015.)