Šarenilo mojih malih emocija

Sonja, izađi da skitamo,
imam ludu želju večeras da lutam.
Sonja, izađi i iznesi samo
malo nežnosti ispod kaputa.
Malo nežnosti, malo samo,
zalogaj jedan za ogromnu glad.
Sonja , izađi da skitamo ,
noćas je nestvarno lep grad.

Zavičaj radi samo u srpnju i kolovozu.
Moj zavičaj je onoliko koliko ja odredim.
Zavičaj mi ne može odrapiti nekoliko godina naklonosti –
uvjetno.
Sunce tuđeg neba dalo je sjajnih rezultata.
Zavičaj je naivan.
Utrapi mu se tko god stigne.
Zavičaj ima skroman glazbeni ukus.
Najlošiji tekstopisci drmaju zavičajem.
Zavičaj ima kvadraturu vikendice.
Ljubav prema zavičaju je neuzvraćena.
Zavičaj na putu.
Zavičajem protiv zavičaja.

„Možeš biti živ a isto tako možeš biti i mrtav. Ozbiljno, ako stalno postavljaš granice na ono što možeš ostvariti, fizičke ili bilo koje druge, to će te cijelog obuzeti i proširiti se na sve aspekte tvog života. Proširiće se na tvoj posao, tvoju moralnost, na cijelo tvoje biće. Ne postoje granice. Postoje platoi, ali ne smiješ dozvoliti da se na njima zadržavaš, moraš otići iznad njih. Ako te to ubije, ubije te i gotovo. Čovjek mora stalno prevazilaziti samog sebe.“

Zbog toga zivi i vadi od zivotaq samo ono sto ti je dostupno..ni manje ni vise..