ispadoše mi slova iz džepa...ups...

kit teler: Velicanstvena Maska; Broj poruka : 7444
Godina : 57
Lokacija : Prerija
Datum upisa : 03.12.2012
Reputation : 111
Points : 7589

04092013

ispadoše mi slova iz džepa...ups...

Počalji od kit teler

listopad 1996g u Tisnom...

ustanem po obicaju rano i odmah se po obicaju brzo umijem i obucem, bez velike ceremonije...i tako obucen upitah ujaka treba li mu sto uzeti sad ujutro...ma ako te ne mrzi Kit uzmi mi novine i KVIZ, ali ne moras se time opterceivati...samo Kit prije doruckuj rece mi ujna...ma ne mogu ja jesti odmah, kad se vratim onda cu...rekoh im...i obuh cipele i vanka izadjoh...

jutro lijepo jesenje na moru, nema one zege niti onih kobasica od turista i kupaca, pa mozes disati bolje bez te furesti...iskreno ne volim sezonu na Jadranu...jer kad navale svi ne mozes ni prnuti, a ja nisam onaj sto bi se sad izvrnuo i suncao...uvijek su mi ti likovi bili enigma sto po vazdan se cvrlje na suncu...tako isto i s kupanjem, ili se okupam ujutru rano ili u noci...nemam volje da se tamo ganjam sa furestima...i kad plivam odem daleko...mrzim plicake i di mi kamencici ili pijesk udju u guzicu...tako razmisljajuci skontam da odem do Murtera pjesice, nije daleko i opicim cipelzug...

idem tako polako bez zurbe i o svemu glavu lupam, bolje reci prazan balun sto bi Dalmosi rekli...i tako hodajuci dodjem do centra malog mista...prvo se zaputim u pekaru i uzmem kruh sto su mi rekli jos da uzmem...htio sam i kifle, ali nisu bile one sto ja volim, nije bilo one soli na njima...iako mi je prodavacica trubila da su najbolje itd. nisam joj htio reci, ma zeno nemoj mi pricati o germi, de taj kruh naplati pa da idem dalje...jos me stala tusiti oklen sam itd. sreca pa joj ne rekoh da sam iz PM kao i ona...mrzim ta FBI pitanja...nekako je se kutarisah...inace bi ona do zore mljela...ne znam jel se Dalmatinci rode sa CD-om u guzici ili ne, ali ona je bila bas exemplar...izadjem iz pekare, prodjem pored kafica nekog malog...u njemu sjede 3 neka klipana, nabildani na rukama, prica im suoparana sto cujem...bleje za mnom kad sam prosao pored njih...i dodjem do trafike u tom "velegradu"...

u trafici je radila jedna djevojka, lijepa izgleda, godina nekih 20-ak...sjecam se da je bila crnokosa i bez sminke i kecapa...mislim na onaj ruz kad ga zene stave ko da ce pomfrit da umacu...jos kad se namirisu onim parfemima, pa umjesto 2 kapi naliju 2l na glavusinu i jos takve udju u dizalo, e onda bih ih skino gole i nazario...bogati bazde ko septicka...to sam uvijek mrzio...ali ova sinjorina bila je normala i odmah zapazis...i upitah ja nju za novine:

JA: jutro, mozete li mi dati SPIEGEL, Slobodnu i KVIZ...

ONA: moze gospon, zelite li jos sto...?!

JA: ne, hvala vam, samo bih to...

ONA: gospon mogu li vam sto reci...?!

JA: moze, kazite...

ONA: moram da vam priznam da super govorite nas jezik, bas ste me iznenadili...

JA: hvala, trudim se koliko mogu, ipak jezik nisam zaboravio...

ONA: ma znam, ali lijepo vas je slusati kako pricate, ne grijesite...

JA: hvala vam, ma to nije nista...

ONA: ma je je, kako nije...ih da vi znate ko sve tu dodje i kako govori...

JA: vjerujem, ima svega...sve to zivot, a da ja vas upitam nesto...

ONA: slobodno, biti ce mi drago da vam odgovorim, niste od onih koji smaraju...

JA: mozete li mi reci koji su vam najbolji turisti tu...ono koje volite vidjeti da vam dodju...?!

ONA: Talijani su najbolji...galantni, lijepi, sarmatni i ne zale novac...

JA: aha, a Svabe i drugi...?!

ONA: i oni su, ma samo oni oce sve pod konac...ali su pozeljni...

JA: a, sto je sa Bosandjerosima...cuo sam da su vam oni dodijali...jel istina...?!

ONA: ufff, oni su bas najgori, porki i smrde, siti smo ih...ma gamad da vam kazem...

JA: da istina je to, poznajem ja njih dobro i u pravu ste, bas su gamad i ne znaju nista...

ONA: ma ja ne znam ko je njih stvorio, to nema ni kulture niti ista...tu su nam bile izbjeglice i sve unistili...sreca da su sad ca otisli...nikada se ne vratili dabogda...bas su stoka...

JA: ma jasno, poznam ja njih u dusu dobro...sve stoji sto ste rekli...

ONA: ima li ih tamo di vi zivite...

JA: ma ima, ali sto se moze...

ONA: a, odakle ste vi rodom gospon...

JA: ma oklen bi bona bio, iz sred Bosne...ha,ha,ha...

ONA: aaaaaaaaajmeeeee meni, joooooj nisam ja tako mislila...oprostite molim vas...joooooj bas me stid...

JA: ma sve je u redu, poznam ja njih i razumijem i vas...nemojte se icega bojati...bili ste iskreni i rekli sto mislite...ako imate kad mozemo na kavu u u kafic da odemo...jer ste me nasmijali bas...

ONA: ma znam...samo me sada stid...eto za uru imam pauzu, pa ako cete jos biti tu mozemo na kavu...

JA: hvala biti cu i biti ce mi drago da kavu popijemo i o "stoci" jos koju probacimo...

eto tako ja kupih te novine, crkoh od smijeha, i ona je kasnije i otidjosmo na kavu, ispricali se ismijali i fino pozdravili...rekla je da je nitko tak nije zeznuo...a, rekoh sto vam ja mogu kad sam glup i jos iz Bosne dolazim...

Share this post on:

Re: ispadoše mi slova iz džepa...ups...

Počalji Sre 04 Sep 2013, 10:49 am od kit teler

dozivljaj u vojsci...

1980- i neka je. Juli je. Napokon su nas poslali na teren. Poslali , dobro zvuci. Iz kasarne su natjerali na mars dug 50km. Puna ratna oprema. Pravac Rtanj. Planina blizu Bugarske. Dosao dan da se vidi sta je vojska naucila. I tako smo mi gazili od Zajecara do te planine...Vrucina nas pratila cijelim putem...A , ko za srecu imali smo glupog kapetana koji se samo derao mars stoko itd. Istina i licili smo na stoku , oni ruksaci na nama+ ono oruzje , noge nam se uzegle od hodanja. Jedva cekamo da stignemo na to jebeno brdo. Lajemo u sebi vojsku i sve generale , psujemo im i oca i babu...Kontamo kako oni na zapadu uzivaju dok mi gataljamo po prasini...Okolni stanovnici nas gledaju ko zombije...Ali sve je to u cilju obrane drzave...Kada bi sta zino zna se gdje bi zavrsio...Postao bi element.

Tako mi sutimo i gazimo...Proci ce i to govno...Nismo jedini koji ga jedemo. I prije su nas jeli drugi , sad mi i doci ce drugi opet. Ali tada cemo mi biti u civilki i sjecati se ovoga s osmijehom. Samo sad je to uzivo i najmanje nam je do smijanja...Samo da stignemo vise...Dopizdile su nam komande i trubljenje o sistemu. Neprijatelj nas snima itd. Ko ce nas u ovoj vukojebini da snima sada mislim se u sebi.

I napokon dodjosmo u podnozje tog klinca zvani Rtanj...Lijepa planina , oblik ko u piramide. Odmah je pocela dernjava , razvlaci satore i ukopaji se. Jebo te , tek sam dosao odmah da se kopam...Samo nema zaliti se , izvrsi pa serendaj onda...To smo cudo uradili i polegli ko klade. Treba ujutru ustati kad onaj papak zatrubi. Skidas mu sve po spisku kad ga cujes.

Osvanulo je jutro...prohladno malo. Ipak smo u planini. Bila je ona glupa smotra gdje se deres da si tu , da te vidi idiot od kapetana. Ko bi se javio da nije?! I rasporedise nas po petoricu da glumimo plave i crvene. Crveni nasi , plavi tudji. Koja parodija. I poslase nas sa punom opremom da se penjemo na brdo gore-dole dok nam oci ne pobijele. Jos uz to su nam dali rakete da vucamo. Vucali smo mi to do rucka i crkli da kazem posteno. Jezici bili duzi od nogu. Kontamo sad ce biti rucak neki super. Zasluzili smo. Jest klinac , dobismo neku konzervu iz 1950 i neke i jednu snitu kruha. Cim sam to vidio poceo sam lajati u sebi. Ako jos koji dan bude ovako , ima pravo da riknemo , ko lav u Pionirskoj dolini(zooloski u Sarajevu). I stvarno bilo je tako 3 dana zaredom. Sve dok 4 dan nije dosao u posjetu general...

Sjedimo mi na nekoj njivi , crkli od penjaja kad frka-trka , dolazi general , dizi se. Ma koji mi je on klinac mislim se u sebi , al moras ustati.
Ustadosmo svi. Kad on upita: “Vojsko kako je?” Mi ko papagaji odgovorismo:”Dobro je druze generale” Aha rece on. Ima li ko sta da pita i da je kome tesko? Upita nas. Svi sute jedno 3sec. Odjednom ja zinu i rece:Imam ja druze generale...Tad me kapetan pogleda i poprijeci ocima svojim , da sutim...Vidje to general i rece mu: “Pusti ga...”Sta te muci ili sta bi pitao pita on mene...Pocnem ja:”Druze generale mi se pentramo po cijeli dan na brdo i onda za rucak dobijemo samo 2 snite kruha , ako jos tako nastvimo ja cu lipsati prije kasarne.” U tom kapetan mi se ubci u lice i rece:”Lebac ti j**** , dati cu ti ja svoj deo.” Ja mu kazem:” Necu od vas kapetane.” General mu rece da suti i zaveze. I upita me:” Jel samo to?” “Da , samo to” rekoh mu...”Vojnice , hvala , razmisliti cu...” I ode on. Nista nije obecao. Cim je zamako ovi moji pocese da mi skidaju i oca i majku i sve. Koja sam budala da me jezik jebo itd. Jos sam imao srece da mi je buraz bio sa mnom ,pa mi on rece: “Sto ga ne stavis u guzicu , jezik , sad ima da zaglavimo , suti dat cu ti ja kruha...” Nista ja , sam samo sutio. Ali sretan u sebi sto sam rekao ,necu da sutim. Nikome. Boli me dzon jel Tito ili general.

I dodje vrijeme rucku , kad odjednom svi dobismo po pola kruha , inace je bio bijeli i svjez. Gledaju svi u cudu. Ja se samo smijem. I pocese da se izvinjavaju. “E , ljudi kazem im , treba imati muda u pravom trenutku , da ste sutjeli sad bi klinac jeli...”

Nakon toga sve je islo svojim tokom i srecom se brzo zavrsila ta epiozoda...

Re: ispadoše mi slova iz džepa...ups...

Počalji Sre 04 Sep 2013, 10:59 am od kit teler

nisam ja bila...

23h sata su vec . Valja u krpe leci. Treba se ujutro u 04h dignuti. Danas je bio dan bas naporan , zasluzio sam san. Jos sutra radim pa ce konacno vikend. Oprao sam zube i skljokao se na kauc. Sklopio oci i cekam da utonem u duboki san.

Nisam ni dobro sklopio oci kad iznad mene u drugom stanu cujem stenjanje i cucanje krveta. Oooo ,sumrak neko uziva nocas , dok ti ganjas san. Cujem ono , aaaaaaaa , to mi radi dusooooo , pa opet ono aaaaaaaaa. A , plafon drveni pa se sve cuje od njih koji uzivaju u svojoj strasti. Kontam u sebi , blago njima. Oni se jebu , a ti ces na posao. Koji kalimero u sebi mislim. Neka , nisu oni meni krivi sto sam 1 smjena. I trajalo je to vristanje , stenjanje i cucanje kreveta. I jednom momentu sam pomislio da joj je krevet na centrifugi koliko je skakao. Nasla kona batinu pa ne pusta. I trajalo je to do jedno 02h. Svrsi kona , ja pomislio da je tip zakla. Sreca pa nije.

Nakon 2h spavanja ustao sam i otisao na posao. Iduci putem se smijao na sinosnju epizodu kod komsinice. Inace ja i ona smo bili raja , ali ne bliski ko sto je ovaj nocasnji bio. Nije lose ni izgledala. Registracija je bila dobra. Mnogi su za tom registracijom glavu vrtili. Intelektualno nije bas bila potkovana. Nije ni trebalo , sve joj islo od ruke. U to sam se sinoc uvjerio. I tako s tim mislima o koni sam otisao na posao i dan je prosao uobicajeno. Konu sam sretao , pozdravimo se , upitamo , ono uobicajena spika.

I tako nakon jedno mjesec ili 2 , sad se bas ne sjecam tocno , sjedim u kaficu i pijem kavu. Odjednom odnekuda dolazi moja vatrena kona i pita jel slobodno. “Jest kono ,izvoli”. Sjedne i gleda me u oci i smijucka se. Kontam u sebi da mi nije mrva na usni ili viri iz nosa pa joj smijesno. I pocne ona da govori: “ Slusaj sumrak , ti si ono nedavno cuo iznad svoje sobe neki sex.” Odgovorim joj: “Da cuo sam.” Nastavi ona:”Htjela sam ti samo reci da nisam ja ono bila , mozda si ti pomislio. ” Ja zinuo u sekundi i kontam , sta joj bi. Niti sam je ista pitao niti me briga ko se sa kime zaga. A , ona ovako. Sutim ja i cekam sto ce dalje reci. I rece ona:” Znas to je bila moja kolegica ,pa sam joj ja sobu dala.” “Aha , rekoh joj” “Ma nema veze kono , tvoj stan i soba , radi sto volis i zelis u njemu.” Ustade i poljubi me u obraz sto tako mislim.

Ode ona i ja sad u glavi razmisljam ,sta misli ona da sam ja idiot. Prvo taj vikend su joj matori otisli na godisnji .Drugo cuo sam bas nju. Nije bio tudji glas. A , trece , bas me boli dzon kad ko s kim...Da je pametna sutjela bi. Samo sam naveo da joj nije to bas vrlina bila.

I od tada sam uvijek znao da se kolegica sexa...Ha,ha,ha...

Re: ispadoše mi slova iz džepa...ups...

Počalji Sre 04 Sep 2013, 11:02 am od kit teler

lijecnicki za Mc Donalds...

Prije dvije decnije ostanem ja bez svog posla. Bila kriza i zna se onda sto bude. Mi mali postanemo visak i mars napolje. Uh , gadan osjecaj. Mislis svijet se srusio , bubas glavom kuda i kako. Sta ako ne nadjes posao , hiljadu misli ti propici glavom. Sve ti se ono srusi. Nije ti ni do cega. Nervozan si , trzas na svaku itd. Mozda ste i vi prosli kroz to , a ako jeste onda mozete znati sto sam osjecao tada. I nista , preostaje da se trazi posao. Nema nista od kukanja i panicarenja. Glavu gore , picimo dalje.

Krene tako sumrak da trazi posao. U ono doba nije bilo neta ko sada. Pa da razljopis dupe na fotelju i klikas gdje sta ima. Nego je valjalo raja moja put pod noge i opici. Krenem odmah do biroa za zaposljavanje. Da vidim nude li oni sta. Sprtim se i dodjem tamo. Bila je mala guzva , nisam jedini ostao bez posla. Ono nervozan , namrgodjen kontam u sebi na koga li cu sada nabasti i sta ce mi reci ili uvaliti od posla. Lupkam cipelom po podu , prste uvijam i cekam da me prozovu. Trajalo je to cekanje nekih frtalj sata. I odjednom cujem neku babu kako se dere suuumraaak. Odmah krenem da udjem u sobu i u toj sekundi kontam ma koji se klinac baba deres. Ne razapinjem te. Udjoh ja i bakica me ponudi da sjednem. Izvolite gosn. sumrak , sta zelite. Vidim sad da i nije tako debilna i da je fina , pa mi zao sto sam ono prije kontao. Lijepo joj objasnim kakva je situacija , odnosno u kojim sam govnima. Saslusala ona mene i upali komp. Bio onaj stari , zauzimao cijeli stol+onaj modem krci ko da sarmu kuvas , a ne na net ides. Vidim ja ona obrce ocima , a i ja isto. Biti cu izgleda klinceve srece , mislim se u sebi. Sutim i pratim njen pogled. Cujem samo ono ,hmmmm. Kad spusti bakica naocale i pocne da govori. Gosn sumrak , nazalost za vase zanimanje nema nista. Sve je to popunjeno. Jedino vam mogu ponuditi posao nize kvalifikacije od one koju posjedujete. Hm , sta da joj kazem. Posla nema , a ako ga ne nadjem , ostadoh bez socijalnog i zdravstvenoga. Nista , u milisekundi ja joj rece da mi kaze sto ima. Imate jedino slobodno u Mc Donaldsu sumrak! Molim , upitah je praveci da sam pogresno razumio. Jel bas tamo...? Da , nazalost samo tamo. Pa hocete li? Razmislite malo , a ako zelite ja vas posaljem odmah kod sefa. Uh , ovome se nisam nadao bas. Vise sam mislio da nema nista ili da idem u neku vukojebinu , bogu za ledjima.
Prihvatam kazem ko iz topa...Ona me pogleda iznenadjeno i pita ponovno da li stvarno uzimam taj posao. Da , da , uzimam.

Ok , evo vam adresa i otidjite kod sefa. To je u toj i toj ulici. Odem ja odmah kod sefa i javim se. Trazi raznorazne papire i kaze da je sve u redu , ali moram da izvadim posebno ljekarsko za gastronomiju. Dade mi adresu ustanove di se to radi. Nista , moram i tamo da odem jos i onda kada to sredim mogu poceti da radim. Hodajuci putam razbijam glavu , kakav li je to ljekarski. Radio sam za normalni posao , za vozaca , za pilota itd. Ali ovaj nisam. Nista vidjeti cu kada dodjem. Dodjem konacno do te ustanove. Ulazna vrata otvorena sirom , nigdje portira ili kapije. Mislio sam ono bolnica ko kod nas. Prolazim hodnikom , polako gledam natpise na vratima i usput ocekujem da vidim sestre i ljekare. Nista od toga. Da nisam profulao , nisam. To je to. Konacno pronadjem vrata di se trebam javiti. Pokucam i cujem zenski glas kako kaze ,udjite. Izvolte , sta trebate gospodine. Trebam ljekarski za Mc Donalds. Aha , rece ona. I dade mi dvije neke male flasice sa kasikicom unutra. I objasni di je WC. Ustanem , uzmem ta cuda i buljim u njih. Sta ce kasikica unutra , necu kusati mokracu , mislim se u sebi. Odem ja u WC i pustim vodu u te flasice. Sretan sto sam mogao. Smijem se usput dok ono vracam do ove u birou. Pokucam opet i cim sam usao stavim falsice na stol. Kad ova dreknu , neeeeeeeeeeeeeee , to neeeeeee...Sta bona hoces , mislim se...I opet mi da 2 prazne i da odem isto da uradim. Opet ja odem i isto vodu pustim. Mozda prosla nije valjala , boja kontam. I uletim ponovno i na stol. Kad ova opet , neeeeeeeeeeeeee ,neeeeeeeeeeeeeee. I pocne da stenje ono kao kad serete , da se napinje...Aaaaaaa , pa to si stvarno mislila. U sebi ja. Bilo mi je jasno odmah , ali nisam vjerovao. Nista odem , istovarim se i pokupim kasikicom sto treba i opet kod ove. Odmah uletim i na stol sa onim govnetom , zena se prepade i vice , ne meni , posalji postom u Giessen. Ma kakav Giessen sad te spopo razmisljam. Dade mi 2 koverte i da to tamo posaljem na analizu. I izadjem i pravac posta. Lajem u sebi putem za posao sto sam ga prihvatio. Sad jos moram govna postom slati.

Na postu odem s kovertama , adresirano bilo vec i posaljem. Po flasici bilo 10DM. Platio sam tih 20DM. I kontam da sam imao najskuplje sranje u zivotu...

Re: ispadoše mi slova iz džepa...ups...

Počalji Sre 04 Sep 2013, 11:05 am od kit teler

pilici i krompir...

Na poslu sam , druga smjena. Sat pokazuje 18h. Vrijeme na poslu prolazi klasicno , uvijek te ista prica. Kad nisi na poslu brzo ,kada jesi sporo. Sreca danas nema nekih problema. Sve laufa kako treba. Jos malo pa ce pauza u pola 20h. Kod mene stoji kolega i meljemo o glupostima , cure ,motori itd. I tako prodje dan , koji se put cujemo i svako se vrati svom zadatku za koji je placen. Dok radim bacam pogled na sat i hoce li izbiti sef iz neke rupe. Ovu sedmicu imam nekog supka. Dosadno mu pa nas non-stop mustra. Nas moze , jer kod kuce je papucara. Zena ga draufa ko vola u kupusu. Kad ga vidimo sa zenom sakrije joj se pod suknju. E , s tim biserom treba jos koji sat izdrzati. Proc i ce i to.

Odjednom negdje oko 19h cijela hala zamirisa na fino pecenje. Jebo te , sta je ovo?! Ne radim u cevapdzinici. Mmmm , lijepo mirisi. Hala je ogromna ,ima nas najmanje oko 500 dusa. Uh , odakle li dolazi tajanstveni miris ,pitam se u sebi. Odmah sline pocnu curiti i zeludac zove , daj ,daj ubaci , koji klinac cekas. A , sto da mu kazem . Nemam sto ubaciti osim onog suhog sendvica u kojem je salama debela ko celofan i sir od Napoleona jos. Jebi ga , nema u Svabiji gril ko kod nas. Imaju one kobasice , super su. Samo ne mogu njih non-stop jesti. Ima da mi s druge strane guzice izadju. I tako se ja i dalje pitam u sebi ,odakle taj miris. Znamo mi u nocnoj i drugoj na pauzi nesto spremiti. Ovaj put nismo nista planirali i bas je cudno. Razmisljanje dalje traje. I sef klincevi prodje i stade kraj mene i pita sta ono lijepo mirise. Nemam pojma sefe. Nisam ja FBI da znam sve. Znas ti , znas. Ma ko te jebe , mislim se u sebi. Idi i trazi ti odakle dolazi. Ti sef.

Nakon jedno frtalj sata razmisljanja vidim kako prema meni ide Mujo. Stariji radni kolega koji je jos 60-ih dosao u Svabiju. Ide i putem ronda i galami. Stvarno se Mujo zove , nije sega. Cupa se za onu kosu , a solufi mu veci od nje. Kad ga vidis pomislis da je Grizli dosao da se obrije. Fizicki je tako izgledao. Inace je dusa od covjeka i zadnji komad kruha bi ti dao. Srce mu ko Bosna veliko. I galameci i lajuci tako pridje on meni i pocne da prica...

Mujo: Jarane , znas sta mi se desilo…?
Ja: Nemam pojma jaro ,sta bi ba...?
Mujo: Jaro moj , kupio sam gulas u konzervi i stavio ga u pec da se podgrije…(pec je bila velika,industrijska)
Ja: I sta je bilo Mujo...?
Mujo:Jebo mu ja mater ,explodirala konzerva...Koji me k**** tjero da je uzmem...
Ja:Pa bolan Mujo jesi je prije probusio...? Umirem od smijeha dok ga pitam.
Mujo: Ma nisam jarane bolan ,koji cu k**** busiti...
Ja: Pa moras bolan Mujo...ha,ha,ha...inace ti se desi to sta ti se desilo...
Mujo:Zasto jarane , znas li ti bolan koliko sam ja pilica i krompira do sad isprzio i nikad nije otislo u pizdu materinu ko ovaj gulas...
Mujo: Jebo mu ja mater , em sam ostao bez gulasa i sad mogu k**** zagristi , em mi usralo pec...ima da se j**** do 23h dok je ne ocistim , a lijepo mirisi...
Ja: Mujo bolan , konzerva se ili probije ili otvori ako hoces da je podgrijes ili ugrijes. Umirem od smijeha i konacno sam skontao odakle fin miris.
Mujo:Nego jaro moj idem ja po kobasice u kantinu ,nista od gulasa danas. Sutra cemo pile pa ces vidjeti da ne explodira...
Ja:Nema frke Mujo ,samo ti pile stava...garant nece odletjeti ko gulas u 101-u pm...

Tako je moj jaran mujo ostao bez gulasa. Ako nista svima nam je donio fin miris. Bilo mi ga je zao i sutradan sam mu ja taj gulas spremio. Samo ja sam uradio kako treba. Zasto ne bih ,za raju sve...

Re: ispadoše mi slova iz džepa...ups...

Počalji Sre 04 Sep 2013, 3:56 pm od kit teler

Ti si Srbin

septembar je 90 i neke...nas petorica sjedimo na klupi uz kucu u avliji...avlija je u Svabiji...i lupamo po obicaju, svi dosli ono s posla, nazderali se i sad prezivamo ko krave tu vani uz kavu i pivu...ja niti jedno pijem, pa me zovu fratrom...jos me prije tog zezali sto nisam jednoj umocio...mali budes zalio...ja im kazem ljudi, dusi radost, a klincu zalost...na to ce Lovro, djava te odnia i tebe i dusu, tari mali sto god mozes, nece maca prisusiti nikada, na kog li si se metno taki lud...to je Lovro meni trubio non-stop...ovi drugi isto za njim ko papagaji...pitam ja njih a do ga oni to umacu i ne vade...kazu u glas, mali mi imamo obitelj i nemamo kad ko ti...nasmijem se i pitam ih sto je s onim babama s groblja...tak se zvala kavana di su vikendom iz DDR-vatali babe i poljakinje, prije tog bi im x tura pica platili...pa je bilo ono, mali daj mi sobu nocas, mala fosilka dolazi...i tako nas petorica bi svaki dan na toj klupi lupali...da se sveg sjetim mogao bih roman da pisem...

taj period kod jednog susjeda dodje mater iz Bosne...dosla zena, bakica u nosnji...tako se u tom kraju nosilo...Kakanj, Kraljeva Sutjeska i Vares...rat ludi jos bio dole pa je najstariji sin dovezao malo, baka se bunila sto ide u Svabiju...nece tam avliju da napusca i komsiluk, pa su je gotov spakirali u onaj 124 Mercedes...baka iz stale u mecku, sto je zivot...i izadje tako taj dan baka iz stana, kuca bila na 3 kata i gazda bio Svabo iz Vojvodine gazda bio, invalid u kolicima...kolica mu bila bas ko u Broj 1. iz Alan Forda...jedino sto je imao naprijed pedala pa je s vrtio i picio po avliji...nije imao onu fanfaru ko sisu od Pamele pa kad stisnes cuje se do Hamburga...gume na tom njegovom Ferrariju invalidskom bile su tanke i pune zakrpa...Skot bio pun para, ali gumu da kupi novu malo Morgen...vazda mene zvao da mu dignem kolica pa da krpim s njim...inace neozenjen bio, nama govorio da nije nikad ga umocio...iako je sa 18g obolio od djecje paralize...tako da smo mu mi ponekad donosili crtice i on bi tada ga masiraj u kolicima...jednom mu ovi moji vrazi neku trebu dovukli, bolje reci babu, pa mu ga je ona u zivot povracala...a, oni gledali iza coska i smijali se...eto to je bio gazda moj...

i sidje baka ispred nas i stade ko Ani s 4 pistolja j onoj nosnji...i rece Faljn Isus ljudi...nas trojica katolika rekosmo joj uvijek bio faljen...ova dvojica Radovan i Meho rekose dobar dan...kako ste ljudi, sta radite upita ona nas...dobro smo reko, odmaramo...a, mali oklen si ti, reko bako iz tog mjesta...aaaaaa sotono tam su samo vrazi...e, lude li babe mislim se u sebi...mali jes ozenjen, pita ona mene...nisam bako, ja ko iz topa...kolko ti je godina sinko...reko 26g...na to ce ona, pa koji kurac cekas vis...sto nes moji unuku Ruzu...upita ona to, a ovi moji vrazi crkli od smijeha...ja joj rece, ma bako ona ima svog dilbera...kad ona meni, ma ima kurac ko i ti...naravno svi popadosmo od smijeha...nego ti mali izgleda trazis mindzu na tanjuru...baba ga bas poludila...i skine se s mene i upita Radovana odakle on.,.kaza joj on mjesto...i jos joj rece da je pravoslavac...na to ona ni pet-sest njemu...ma kurac si ti bolan pravoslavac, ti si Srbin bolan...sta se koji kurac bojis reci sta si...mene i ove ostale zabolio stomak...Radovan se zavrvenio ko paprika...inace Radovan je bio najstariji od nas, imao je unucad...davno stigao u Svabiju, jadnika zena ga naguzila i kad je bio kod kuce istjerala ga s jebacem skupa...bas ga je popusio sto bi se reklo...ali imao je neku kuravu, tak smo je mi zvali...mala bila nevina s 55g...i ja i Mato bi ga pitaj kad dodje od nje s vikenda jel je lizo...on odmah pocne pljuvati po avliji i ovo nam govoriti...mars lopine, kako vas nije stid, di da lizem tamo dje pisa...e, na to se mi odvalimo smijati pa ga pitamo jebe li on pipu ili picu...odmah nam ko iz topa kaze, kako smo gadljivi i pogani...mi mu kazemo Radovane jarane treba bolan uzivati u sexu a, ne samo jebat...on nas samo mrsne...jednom ga Mato pitao jel mu mala pusila...on ga gadjao fildzanom...tako se nas Radovan zacrvenio kod babe...dodje red na Lovru i njeg baba upita odakle, on joj rece oklen je...pa ti si od tamo di samo kradu...opet se odvalismo smijati...Lovro bio emigrant...1971g uteko zbog Maspoka onda...bio je celav i bradat...najsmjesnije bilo kad se on naljuti i pocne se cupati za one 3 dlake na glavi i lupati po celu...a, brada mu bila ko u Homeinija...ja bi mu reci, blago tebi bolan...kad jedes ne treba ti salveta i poslije juhe ostane sve na njoj...mali os da te objesim za jaja...jednom sam ga zajebo, okreno mu sat za 2 naprijed pa je ustao umjesto u 5h u 3h i otisao na posao...prica on nama ovako, rajo ja dodjoh mrak prid kapijom...ocu unutra...kaze mi cuvar kus Lovro, nije nocna gotova...kako nije kad je vec za koji minut 6h...ma nije i coek mu pokaza na sat...on lanu sve Bogove, zvijezde i svete ko ga je zajebao...sigurno je oni mali...ja kazem ma di bi ja to bolan...sta ti je, Tita mi ne bi...mali jebo te Tito ubit cu te...

dodje red na Mehu...pita ga baba oklen je i rece joj on...sto radis bolan Meho...kaze on da je u penziji...jes bio stvarno, iako vise od 45g tad nije imao...nesto s rukom bilo...kazu kad je isao na komisiju i rekli mu da ustane, on rekao da ne moze i dobio penziju...kad to cu baba, rece mu, djes bolan ti taki u penziju, mos vola ubiti...kako te nije stid...baba ga bas napala...inace smo kasnije culi da je Meho imao potvrdu za caknute...sad bi men dobrodosla, ha,ha,ha...

osta jos Juru da upozna baba...koji si ti bolan, Jure bako...rece joj on...a, jesu ono tvojy djeca u avliji sva...bio je 2g stariji od mene i 3 kceri imao...kaze on jesu...baba njemu, al si se usrecio...ti 3, a oni jos neozenjen landra...misleci na mene...

tako je nas bakica sve upoznala i popila fildzan kave s nama...i tu jesen smo s bakicom vodili razne diskusije i smijali se...mozda drugi put napisem koju pricu s njom... Smile

Re: ispadoše mi slova iz džepa...ups...

Počalji Ned 25 Jun 2017, 8:32 pm od kit teler

BILA SAM...

Negdje u Bosni 80-ih. U jednom malom gradu. Gradu za koji su govorili da je kraj svijeta, kad do njega dođeš, nemaš kud više dalje. E, u tom gradu sam ja živio i odrastao. Na kraju svijeta. I Bog je tom grad okrenuo leđa, ali mi nismo koji smo živjeli. Štovali smo ga i poštivali. Ako nisi bio na misi, znala je cijela općina. Bile su tada 2 grupe ljudi, jedni koji su išli u crkvu, džamiju i drugi u Komitet. I svi smo se družili, mi plavi i oni crveni i svi slavili sve praznike. Što one od države, tako i one Božje. Ako ništa, nije se tada radilo za državne i hodalo se po kućama. Za ove Božje se radilo, ali je masa tada vjernika bilo koje vjere, je bila na godišnjem, ja na bolovanju, ja ono neplačeno uzela. Svetac je, bogati di ćeš raditi. I tako je to tada bilo. Neko je radio, neko u školu išao, neko se Bogu molio. Opet neki su se igrali i provodili. To smo bili mi, djeca i ondašnja omladina. U gradu su nas zvali stariji omudina. Eno onih što pjevaju RAČUNAJTE NA NAS.

Nedjelja je bila. I upravo smo završili s doručkom. Sjedili smo svi za stolom, mater, otac i nas trojica braće. Meter je po običaju nakon završetka objeda uzela svoje cigare i zaplila jednu da oćejfi i da joj se ono što je jela slegne. Otac također isto je uradio za njom. I tako bi njih dvoje sjedilo i guštalo onaj dim, ma nije bio to dim, bio je oblak dima. Brate mili pušili su ko lokomotiva, naročito stara, tak smo mater zvali u žargonu. Ali ono kad te raja pita na cesti, nećeš reći mater, nego stara ili stari. Nju smo u kući zvali mater, oca, otac. Nekad bi im reci stari ili stara, pa bi se odazovi u 101-u pm. Mater je po 3 kutije žmarila. Pušila je crvenu Moravu, onda tog čuda nije jedno vrijeme bila pa prešla na sarajevsku Moravu. Koja koma Morava iz Sarajeva. Ali jbg. tak je bilo. Otac je opet pušio Nišku Drinu, Drina iz Niša. Sve koma,a kad me pošalje po cigare, morao sam da pazim da bude prava. Prva je imala u dnu kutije neki kvadratić. I po tom je stari znao je li oriđiđi. Pa sam znao da cijeli grad obiđem za tim kvadratićem. Jer dugo nije htio ništa. Ma vazda su imali neke želje da sto Bogova nije moglo da im usliši. I tako oni sjede, puše i pričaju. A, mater je imala običaj da mi dim onaj u facu puhne. E, jesam to mrzio ono baš. Pa sam joj jednom kazao da mi je san da joj makazama pricvikam cigaru. Ona bi samo ovo reci, prenijeti ću original. E, pička ti materina ostati će ti san, balo jedna, niti mi je ti zarađuješ i niti kupuješ. Meni se čoek moj ne buni, nego ti si našo. Nego sad si mi našo kvariti ćejf. Jooj ako te sastavim, sve ćeš zvijezde s neba vidjeti. Tako je to znalo biti.

I melju oni tako njih dvoje o dnevnim stvarima, u familiji, u gradu , ma ono općenito. I mi koju dodamo i to se nekad znalo do ručka razvezati. Pa bi mater tad ustani i reci, a u pizdu materinu već vakat da se jebem oko ručka, nisam dobro ni ovo raspremila. Boli vas mudonje kurac, vi ćete ja napolje, ja na kauč ili sećiju. A, ja de se jebem oko šporeta. I tak ja u razgovoru reće da idem na košarku. Košarku smo mlatili kod pekare. Kod nje nam je bio koš. Pa bi tako vikendom po vazdan rokaj. Koma je bila da je iza koša rijeka bila, pa ako ode lopta u nju, piči i skači da je vadiš. Upita mene mater do kad mislim biti, pa reko do ručka. Dobro onda, reče ona. Kad budeš išao, usput vidi na posmrtnici kad je babin komšija umro, da odem na sprovod. Dobro mater, vidjeti ću. I još smo malo pričali za stolom tako. Najviše tad bilo o meni i mom vladanju u školi. Pita nju otac, kakav sam bio. Jer on je bio kamiondžija i non-stop daljinska. Obišao čoek u ono doba cijelu Europu i više od pola Azije kamionom. I normalno da ga je zanimalo kako mu djeca uče i jesu li dobra. I počne ona njemu da priča ovako: mi nismo djete napravili nego stovraga, ubiti ću ga Isusa mu i Boga, bila sam u četvrtak na informacijama, kaže mi razredna da ne zna što će sa njim. Gospođo, on nikoga ne sluša, niti ferma, nemiran, svi oko njega i sve pobuni, na jednu moju ima 100, izvedem ga na tablu, on sve zna i mogu mu samo peticu dati, ne znam što ćemo sa njim, ništa ne pomaže. Eto vidiš što ima. Tako je ona ocu ispričala. Pita on nju je li me kaznila. Ona njemu, ma jesam, niti smije vani, niti ima TV-a, u 20h ode u krevet. Ali džabe, vrag je vrag. Džabe ga je i mlatiti, na koji li se klinac metno. Ona dvojica samo pohvale, a za njega mi se valja stidjeti. Ali eto vrag uči, sve zna. Nisam pametna. I kad je ona to njemu istepisala, stari se okrene k meni. I krene sa pričom. Jooj, volio je da priča. Ufff, broj 1 iz Alan Ford-a je nula za njega bio kad priča one svoje priče. Kaže ti on meni, je li, do kad ti nas misliš brukati i da se mater stidi, na što ti mi ličimo?! Ja kažem, na oca i mater. Mter će na to ko iz publike u kinu, na kurac ti ličimo, samo dok te sastavim. Otac joj kaže, pusti sad to, ja sad snjim razgovaram. I stvarno, nikad se nisu mješali jedno drugom kad su nas riktali, kritikovali i drobili. Ako mater mene mariše, stari ode u sobu. On me nije nikad marisao. A, ona, to je bila ko dnevna doza. Jbg. kad sam bio fin i miran. Otac je i dalje pričao, što trebam i ne trebam, pa je tako između ostaloga i ovo kazao: ma znam ja da bi ti najradije volio da te svitljim, ošamarim i mirna Bosna, e, bogami nema tog filma, ima da me slušaš dok ti meljem. Bogami to me ubijalo. Ko da sam bio na kongresu ondašnjeg SKJ. I završio je on taj svoj referat i pitam ja mogu li da konačno idem vani. Mati samo reče, mrš napolje bitango prije nego sam te sastvila oklagijom. I nemoj zaboraviti vidjeti posmrtnicu. Dobro bona, rekla si već 10 puta. Ma ako te ja 10-i put dofatim, čulo se iz kuhinje. Napokon odem na košarku.

Na košarci bilo super, 6 ekipa i rokali smo cijeli dan. Majica bi budi bijela od znojenja i soli. Ali bi se istračali i nije nam trebala teretana ko dnas i svi smo imali six-pack, a da nismo ni svjesni bili. Niti su nas te pločice zanimale. Bitno je bilo da se igra i da ne bude velika žega. I da ima vode hladne da se nagulačimo kad ožednimo. Sve ostalo je bilo nebitno. Bogami ostah ja do 20h igrajući tako. Sjetim se nekad pred fajront što mi je mater rekla. I pomislim, jbt. ima da mi skine sve na kamaru. Vidio sam ja posmrtnicu i sve, ali jbg. nisam na vakat joj javio. Ništa, valja kući. Nek bude što bude. Nema druge. Ulazim ja u kuću i s vrata ,materi kažem, mati bio je sprovod u 16h. Ona iz kuhinje samo ovo odgovara, pička li ti materina, znam kad je bio, govno jedno. Bila sam na sprovodu. Sreća da su mi ljudi javili. Na tebe se ni kolac ne može osloniti. Mrš u banju i operi se. Nemoj mi smrdljiv u kuhinju i sobe ulaziti, jer ću te ja ribačom oprati. Otišao sam u banju i poslušao je.

To je bila samo jedna nedjelja kod kuće. Drugi dan nisu ništa manje falili za tom nedjeljom. Vazda je bilo događaja, što veselih, što tužnih. Ali bilo ih je i fala Bogu, nije nikad falilo. Sjetim se tako pokojeg i napišem.

Re: ispadoše mi slova iz džepa...ups...

Počalji od Sponsored content

Maska

Maska

Maska

ispadoše mi slova iz džepa...ups...

ispadoše mi slova iz džepa...ups...

Similar topics

Similar topics

Pristupi

Zadnje teme

Poslanici naj aktivniji nedelje