Ovde bih voleo/la da zivim...

Hunzi su mali narod koji zivi na granici Indije i Pakistana. Veoma su zadovoljni sobom, ne iseljavaju se i zive jako dugo, u proseku izmedju 100 i 120 godina. Zive u malim drvenim kucama, kupaju se u reci i hrane veoma specificno. Ne jedu meso, i ne kuvaju niti peku hranu. Jedu mlevene zitarice, sveze voce i povrce i nekoliko vrsta ovcijeg i kravljeg sira. Prave i sokove od voca, suse voce i stavljaju povrce u njihov marinat da bi trajalo. Interresantno je da u mesecima martu i aprilu jedu samo suseno voce i piju sok od kajsija. Tada se ciste od svega sto se od stetnih materija zadrzava u njima. Nemaju karijes nirti bilo kakve bolesti koje muce ostali svet. Imaju svoj jezik i svoje pismo, ne koriste nikakva prevozna sredstva osim manjih seoskih kola na sopstveni ljudski pogon. Sebe i ves peru sopstvenim biljnim sapunima. Zube ciste zvakanjem nekih trava. Nemaju kriminala u selima, nemaju bogatih niti siromasnih. Zene radjaju od 20 te pa sve do 60 i neke, imaju u proseku po 4 dece.

Veliko (čisto) jezero i mala kuća ( na pokretnom postolju ), koju okrećeš, ili dižeš, spustiš...